Ne treba nam spomenik Draži Mihailoviću

Jasno je da gradonačelnik Šapić ne odustaje od ideje da Draži Mihailoviću podigne spomenik u Beogradu. Nije samo jasno čime je Mihailović to zaslužio. Time što je bio nesposobni vođa zakržljalog pokreta otpora? Time što, uprkos vojnom obrazovanju, školovanim oficirima, početnoj savezničkoj podršci i međunarodnom legitimitetu, nije uspeo da stvori efikasnu vojnu formaciju, nego je njegov „pokret” ostao skup međusobno slabo povezanih slabih oružanih jedinica? Time što je dozvolio da komunisti za sebe pridobiju većinu ugroženih Srba u NDH? Time što je sarađivao (navodno taktički) s Nemcima, Italijanima i čak ustašama? Time što je planirao, odobravao i delom sprovodio klanje ne samo pripadnika nesrpskih narodnosti, nego i velikog broja Srba? (Manje je poznato da najbrojnije četničke žrtve na prostoru Hrvatske nisu bili Hrvati, nego Srbi.) Time što je prokockao simpatije koje je većina Srba u Srbiji imala za njegov pokret i svojom promašenom politikom omogućio komunistima da dođu na vlast? Ili možda time što su ga onda ti komunisti pogubili, najvećim delom zbog četničkih zločina koje nije trebalo preuveličavati?

Kako ćemo stranim turistima objasniti spomenik saradniku nacista, fašista i ustaša, čoveku odgovornom za masovne pokolje, u centru glavnog grada? Kako ćemo imati pravo da protestujemo zbog spomen-obeležja Mili Budaku i njemu sličnima, ako u centru prestonice imamo spomenik čoveku koji je imao još više putera na glavi i još više krvi (uključujući srpsku) na rukama? Zar ne bi bilo lepše, pametnije i moralnije podići spomenik Dijani Budisavljević ili nekom drugom od onih koji su zaista učinili nešto za srpski narod?

Dr Zoran Janjetović,

istoričar, Beograd