Tramp traži ukrajinski energetski sektor

Sjedinjene Američke Država voljne su da pod svoju upravu preuzmu ukrajinske nuklearne elektrane! Tokom nedavnog razgovora Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog, šef Bele kuće je jasno stavio do znanja da je njegova država spremna da pomogne u eksploataciji i zaštiti pomenutih energetskih kapaciteta, uz obrazloženje da bi na taj način njihovo funkcionisanje bilo znatno olakšano.

Ovo bi moglo da se protumači i kao želja zapadnog moćnika da u podeli bivše sovjetske zemlje odigra jednako pobedničku ulogu kao Rusija. Energetski sektor u toj želji svakako je ključan. Ali reč je o nečemu što je počelo da se stvara još u doba sovjetske zajednice i na šta računaju i neki drugi igrači iz prošlosti. U svakom slučaju sa više prava od aktuelnih konkurenata.

Nema sumnje da je Zelenski spreman da se odrekne svega što nije lično njegovo kako bi se izvukao iz situacije u koju je gurnuo i zemlju i sebe. Ali jasno je i da on već izvesno vreme ne vodi igru. Jednostavno, povija se pod udarcima svakodnevice, pokušava da pronađe izlaz, svestan da je podrška koju mu je obećavao Zapad u velikoj meri usahnula i svela se, uglavnom, na puku retoriku pojedinih konzervativnih evropskih krugova.

Ali okrenimo se činjenicama: Ukrajina ima jedan od najvećih nuklearnih energetskih sektora u Evropi, ali i ključnu ulogu u regionalnoj energetskoj stabilnosti. Nuklearna energija ove zemlje čini oko 50 procenata ukupne proizvodnje električne energije. Ne treba da čudi stoga svakodnevno pojavljivanje u izveštajima sa fronta i dramatičnih informacija o dešavanjima u vezi sa nuklearkom „Zaporožje”, najveće ovakve elektrane na kontinentu.

Mnoge evropske zemlje su podržale energetski razvoj Ukrajine nakon raspada SSSR-a, prirodno verujući da na taj način obezbeđuju i sebe. Ulagale su u njenu modernizaciju, diversifikaciju goriva, neophodnu infrastrukturu... Bio je to posao u velikoj meri odvojen od dnevnopolitičkih razmišljanja. Ali svet je počeo da se menja, a sa njim i interesi Evrope. Energenti su postali skupi i mnogi su u tome videli šansu za jačanje sopstvenog udela u svetskom tržištu. Na Starom kontinentu malo ko je mogao u tu promenu da se uključi bez jasne vizije. A ispostavilo se da je jedna od ključnih vizija upravo ukrajinski nuklearni energetski potencijal.

U tom smislu, a još od sovjetskog doba, akcenat je bačen na razvoj elektrana na ovo delikatno gorivo. Izgrađeni su pogoni „Rivna”, „Hmeljnicka”, „Južnoukrajinska”, „Černobilj”, „Zaporožje”. Opomena je stigla 1986, kada je u Černobilju došlo do ekološke katastrofe čije posledice se i danas osećaju. Nuklearka je zatvorena, a na biljni i životinjski svet u njenoj neposrednoj blizini i dalje je usmerena pažnja najuglednijih naučnika sveta.

Kada je početkom 2022. krenula ruska vojna intervencija u Ukrajini, nuklearka u Zaporožju je dospela u sam fokus interesovanja i obične i stručne javnosti. Ispostavilo se i da, osim vojnih, postoje određeni politički i naučni krugovi, svesni delikatnosti ove nuklearke, koji su bili spremni da njen rad, pa i opstanak, stave u funkciju rata. Ako ne kao oružja, ono svakako kao jasne moguće pretnje. Povremeni vazdušni i drugi napadi na postrojenje nuklearke bili su jasno upozorenje u šta bi sve sadašnji sukob dveju sestrinskih zemalja mogao da se izrodi. Svet se digao na noge, ali bez jasnog saznanja ko iza pretnje zaista stoji.

Podsetimo, održavanje i modernizacija ukrajinskih nuklearki dugo je zavisila od adekvatnog ruskog goriva. U poslednjih nekoliko godina, posebno nakon razdvajanja dve sestrinske republike, taj posao su na sebe preuzele zapadne kompanije poput čuvenog „Vestinghausa”. To je i stvorilo uslove za veći uticaj neruskih igrača na energetske potencijale u drugoj po veličini evropskoj državi, što je izazvalo mnoge nesuglasice sa bivšom maticom.

Ipak, Amerikanci su se ponudili da reše problem. Kako tvrde, poseduju sve neophodno stručno znanje da vode sovjetske nuklearke. Bez opasnosti da bilo šta pođe po zlu. Po rečima Krisa Rajta, američkog specijaliste za ovakvu vrstu pogona: „Nema problema da američki stručnjaci rukovode ukrajinskim nuklearnim elektranama. Mi to svakako možemo.”

Sada je već sasvim jasno da je Zelenski spreman da rasprodaje jedan po jedan sektor ukrajinske privrede. Kojim tempom će to raditi zavisiće od situacije na frontu. Ipak, nema sumnje da će morati da pribegne ovakvom potezu ne bi li se koliko-toliko još održao na vlasti pošto je jasno da je mnogim oligarsima koji su u njega uložili veliki deo svog ugleda i finansija ostao poprilično dužan. I bez mogućnosti da dugove isplati.

Ali došao je trenutak da o rasprodaji Ukrajine ne odlučuju ni predsednik ni vlada u Kijevu. Okolnosti na terenu ukazuju na to da će spoljni faktor, prevashodno Rusija, očigledno, imati o mnogo čemu da se pita.