Sve se više traže šetači pasa

Zbog različitih obaveza, poslova ili starosti, mnogi vlasnici pasa odlučuju da za svoje ljubimce angažuju šetače ili nekog ko može da ih čuva privremeno. U oglasima se mogu pronaći različite ponude, a najčešće su šetnje u trajanju od 15, 30 ili 60 minuta. Prosečna cena za 15 minuta iznosi oko 200 dinara, dok se za pola sata kreće između 300 i 500 dinara. Najduže šetnje, u trajanju od 60 minuta, mogu koštati i do hiljadu dinara.

Pored klasične šetnje, neki šetači pasa nude i dodatne usluge poput hranjenja, igranja sa psima ili čak osnovne obuke.

Ovom delatnošću se uglavnom bave mlađi ljudi – srednjoškolci, studenti, ali i oni koji rade. Ovo im dođe kao dodatna vrsta zarade. Bave se tim poslom i sugrađani koji za to nemaju „školu”. Mnogi iz ljubavi, pojedini zbog brze zarade, ali ima i onih koji ovoj usluzi prilaze ozbiljno i pohađaju kurseve i predavanja koja već postoje u našoj zemlji.

Među njima je i sugrađanka koja je završila Kinološku akademiju u Novom Sadu. Ova akademija se inače nalazi na Zvezdari, ali ima svoju ispostavu u Vojvodini. Kurs koji je ona prošla trajao je tri meseca i sastojao se iz 32 časa teorijske nastave i devet časova praktične.

– Kurs sam završila pre oko pet godina i mnogo mi je značio. Naučili smo kako psi komuniciraju jedni s drugima, kako mi da komuniciramo sa njima, na koji način da im priđemo, kako da se postavimo u određenim situacijama… Posebno je bio važan onaj praktični deo – priča ona i naglašava da je kurs za profesionalne šetače i pet sitere u okviru Kinološke akademije akreditovan u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije.

– Predavači na ovom kursu su doktori veterinarske medicine. Među temama koje se obrađuju su: istorijat i razvoj kinologije, autohtone rase pasa, bolesti pasa, preventivna zdravstvena zaštita i prva pomoć, ishrana i higijena psa, govor tela psa, komunikacija između čoveka i psa, stres i agresija, strah i anksioznost, oprema za šetanje pasa, šetnja bez stresa, opšta pravila ponašanja na javnim površinama… – rekla je ona i naglasila da svaka šetnja nosi sa sobom brojne izazove i ogromnu odgovornost. Dok je šetala psa, ona je obično odlazila do vlasnika psa da preuzme „klijenta”.

– Tada mi vlasnik kaže koje su navike psa, kojom trasom obično šeta sa svojim ljubimcem. Važno je da opustim kucu i da se ona uz mene oseća sigurno. Sada kada čuvam kučiće vlasnici ih obično dovedu kod mene – rekla je ona i istakla da se sada više bavi čuvanjem pasa, a manje šetnjom.

– Uglavnom, i kada sam šetala pse, a i sada kada ih čuvam, uzimam po jednu kucu. Na taj način mogu da joj se posvetim na najbolji način. Ja imam i dvorište, što mnogo znači i psu i meni – naglašava ona i ističe da do sada nije imala negativnih iskustava kada je reč o ljubimcima koje je šetala i čuvala.

Šetanjem pasa bavi se već nekoliko godina i Nemanja M. On je pre nego što je rešio da krene ovim stopama pored svog fakulteta pohađao i Kinološku akademiju u okviru Veterinarskog fakulteta. A dobio je pre toga i licencu u Sloveniji za instruktora za obuku pasa.

– Školovanje je na akademiji trajalo oko godinu dana, a nakon toga smo polagali i ispite. Tu sam, osim znanja o psima, naučio i osnove socijalizacije i dresure pasa. To mi zaista znači jer to praktično mogu da primenim. U slučaju da pas koga uzmem ima nekih problema, reaguje na zvukove, druge pse ili ljude, prvo radim na tome da ih socijalizujem i naučim osnovne komande. Tek kada to savladamo idemo među druge pse i ljude – objašnjava on.

I Nemanja uglavnom šeta po jednog psa, kako bi mogao da mu se u potpunosti posveti.

– Pošto se ovim poslom bavim već duže vreme, imam i psa koga stalno izvodim u šetnju jer njegova vlasnica više nije u godinama kada to može da radi sama. Ostali vlasnici pasa javljaju se po potrebi. Posebno leti kada su odmori. Onda ih izvodim i po dva, tri puta dnevno – naglašava Nemanja.