Све се више траже шетачи паса

Због различитих обавеза, послова или старости, многи власници паса одлучују да за своје љубимце ангажују шетаче или неког ко може да их чува привремено. У огласима се могу пронаћи различите понуде, а најчешће су шетње у трајању од 15, 30 или 60 минута. Просечна цена за 15 минута износи око 200 динара, док се за пола сата креће између 300 и 500 динара. Најдуже шетње, у трајању од 60 минута, могу коштати и до хиљаду динара.

Поред класичне шетње, неки шетачи паса нуде и додатне услуге попут храњења, играња са псима или чак основне обуке.

Овом делатношћу се углавном баве млађи људи – средњошколци, студенти, али и они који раде. Ово им дође као додатна врста зараде. Баве се тим послом и суграђани који за то немају „школу”. Многи из љубави, поједини због брзе зараде, али има и оних који овој услузи прилазе озбиљно и похађају курсеве и предавања која већ постоје у нашој земљи.

Међу њима је и суграђанка која је завршила Кинолошку академију у Новом Саду. Ова академија се иначе налази на Звездари, али има своју испоставу у Војводини. Курс који је она прошла трајао је три месеца и састојао се из 32 часа теоријске наставе и девет часова практичне.

– Курс сам завршила пре око пет година и много ми је значио. Научили смо како пси комуницирају једни с другима, како ми да комуницирамо са њима, на који начин да им приђемо, како да се поставимо у одређеним ситуацијама… Посебно је био важан онај практични део – прича она и наглашава да је курс за професионалне шетаче и пет ситере у оквиру Кинолошке академије акредитован у Заводу за унапређење образовања и васпитања Републике Србије.

– Предавачи на овом курсу су доктори ветеринарске медицине. Међу темама које се обрађују су: историјат и развој кинологије, аутохтоне расе паса, болести паса, превентивна здравствена заштита и прва помоћ, исхрана и хигијена пса, говор тела пса, комуникација између човека и пса, стрес и агресија, страх и анксиозност, опрема за шетање паса, шетња без стреса, општа правила понашања на јавним површинама… – рекла је она и нагласила да свака шетња носи са собом бројне изазове и огромну одговорност. Док је шетала пса, она је обично одлазила до власника пса да преузме „клијента”.

– Тада ми власник каже које су навике пса, којом трасом обично шета са својим љубимцем. Важно је да опустим куцу и да се она уз мене осећа сигурно. Сада када чувам кучиће власници их обично доведу код мене – рекла је она и истакла да се сада више бави чувањем паса, а мање шетњом.

– Углавном, и када сам шетала псе, а и сада када их чувам, узимам по једну куцу. На тај начин могу да јој се посветим на најбољи начин. Ја имам и двориште, што много значи и псу и мени – наглашава она и истиче да до сада није имала негативних искустава када је реч о љубимцима које је шетала и чувала.

Шетањем паса бави се већ неколико година и Немања М. Он је пре него што је решио да крене овим стопама поред свог факултета похађао и Кинолошку академију у оквиру Ветеринарског факултета. А добио је пре тога и лиценцу у Словенији за инструктора за обуку паса.

– Школовање је на академији трајало око годину дана, а након тога смо полагали и испите. Ту сам, осим знања о псима, научио и основе социјализације и дресуре паса. То ми заиста значи јер то практично могу да применим. У случају да пас кога узмем има неких проблема, реагује на звукове, друге псе или људе, прво радим на томе да их социјализујем и научим основне команде. Тек када то савладамо идемо међу друге псе и људе – објашњава он.

И Немања углавном шета по једног пса, како би могао да му се у потпуности посвети.

– Пошто се овим послом бавим већ дуже време, имам и пса кога стално изводим у шетњу јер његова власница више није у годинама када то може да ради сама. Остали власници паса јављају се по потреби. Посебно лети када су одмори. Онда их изводим и по два, три пута дневно – наглашава Немања.