Sve više stranih studenata u Srbiji

Najveći broj stranih studenata školuje se u Srbiji na osnovu podrške vlade naše zemlje, dok su se naši akademci u periodu od školske 2020/2021. do 2022/2023. godine školovali u 32 zemlje sveta – najzastupljenije obrazovne destinacije bile su evropske zemlje gde je dominantno englesko govorno područje. Nasuprot njima, u našoj zemlji su u ovom periodu boravili akademci iz 48 zemalja, uglavnom sa azijskog i afričkog kontinenta. Akademci iz naše zemlje u inostranstvo uglavnom odlaze zbog kvalitetnijeg obrazovanja, dok akademci iz stranih zemalja Srbiju uglavnom doživljavaju kao zemlju u kojoj mogu da dobiju „dobro obrazovanje”.

Ovo je rečeno juče na predstavljanju projekta „Međunarodne migracije studenata u kontekstu Srbije i (re)konstrukcija identiteta: ključna pitanja i elementi za javne politike” na Institutu društvenih nauka. Podsećajući da jezik čini okosnicu našeg identiteta, dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Milivoj Alanović istakao je da projekat nudi odgovor na pitanje kako se konstruiše identitet u novom okruženju, kako učenje jezika pomaže da se studenti prilagode novoj sredini i da li se akademci služe novim jezikom i kada se vrate u svoje zemlje porekla. Kada je reč o identitetima međunarodnih studenata, on je podsetio da sam ovaj izraz predstavlja privremeni identitet međunarodnih akademaca.

„Cilj ovog projekta bio je proširivanje naučnih uvida o obrascima međunarodne migracije studenata u kontekstu Srbije, kao i istraživanje migracionog iskustva i prilagođavanja novom društvenom okruženju na preoblikovanju njihovih identiteta”, istakla je dr Vesna Lukić, rukovodilac projekta.

Istraživanjem su, kako je navela, obuhvaćene četiri grupe studenata – akademci iz Srbije koji studiraju u inostranstvu, u drugu grupu svrstani su akademci iz naše zemlje koji su studirali u inostranstvu, ali su se vratili u zemlju porekla ili se odselili u treću zemlju, treću grupu čine studenti iz inostranstva koji studiraju u našoj zemlji, a četvrtu studenti rođeni u inostranstvu koji su u Srbiji studirali najmanje godinu dana, a potom se vratili u inostranstvo. Većina stranaca koji su učestvovali u istraživanju poreklom su iz afričkih i azijskih zemalja, a najčešća akademska destinacija naših studenata su evropske zemlje, među kojima je Nemačka”, navela je Lukićeva.

Tokom predstavljanja rezultata istraživanja ukazano je i da mlade osobe čine najmobilniju društvenu grupu, a posebnu podgrupu međunarodnih mladih migranata predstavljaju studenti. Njihovi su razlozi za migraciju, napomenuto je, specifični iz dva razloga – s jedne strane, akademske migracije ograničene su na određenu životnu dob, a s druge, motivisane su pre svega sticanjem znanja, kvalifikacija i veština, kao i ulaganjem u obrazovanje koje se smatra ključnim za formiranje ljudskog kapitala.

„U skladu sa globalnom internacionalizacijom visokog obrazovanja, poslednjih decenija uveliko se povećao broj međunarodnih migranata. Tokom 2022. izdato je čak 1,9 miliona boravišnih viza za međunarodne studente koji pohađaju tercijarno obrazovanje u evropskim zemljama koje su članice Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju”, istaknuto je na predstavljanju projekta. Kako je naglašeno, međunarodne migracije studenata, njihov boravak i studiranje u inostranstvu, povratak u zemlju porekla ili dalja migracija predstavljaju dinamična transnacionalna iskustva, koje karakteriše stalna rekonstrukcija i obogaćivanje njihovih identiteta, u pokušaju da se da smisao svakodnevnom životu unutar svakog mesta za koje su vezani ili lokaliteta u kojima imaju osećaj pripadnosti. Izazovi prilagođavanja novom okruženju, poput učenja novog jezika i adaptacije na druge kulture, predstavljaju iskustva koja značajno doprinose sticanju i jačanju interkulturalnih kompetencija međunarodnih studenata.