Све више страних студената у Србији

Највећи број страних студената школује се у Србији на основу подршке владе наше земље, док су се наши академци у периоду од школске 2020/2021. до 2022/2023. године школовали у 32 земље света – најзаступљеније образовне дестинације биле су европске земље где је доминантно енглеско говорно подручје. Насупрот њима, у нашој земљи су у овом периоду боравили академци из 48 земаља, углавном са азијског и афричког континента. Академци из наше земље у иностранство углавном одлазе због квалитетнијег образовања, док академци из страних земаља Србију углавном доживљавају као земљу у којој могу да добију „добро образовање”.

Ово је речено јуче на представљању пројекта „Међународне миграције студената у контексту Србије и (ре)конструкција идентитета: кључна питања и елементи за јавне политике” на Институту друштвених наука. Подсећајући да језик чини окосницу нашег идентитета, декан Филозофског факултета у Новом Саду Миливој Алановић истакао је да пројекат нуди одговор на питање како се конструише идентитет у новом окружењу, како учење језика помаже да се студенти прилагоде новој средини и да ли се академци служе новим језиком и када се врате у своје земље порекла. Када је реч о идентитетима међународних студената, он је подсетио да сам овај израз представља привремени идентитет међународних академаца.

„Циљ овог пројекта био је проширивање научних увида о обрасцима међународне миграције студената у контексту Србије, као и истраживање миграционог искуства и прилагођавања новом друштвеном окружењу на преобликовању њихових идентитета”, истакла је др Весна Лукић, руководилац пројекта.

Истраживањем су, како је навела, обухваћене четири групе студената – академци из Србије који студирају у иностранству, у другу групу сврстани су академци из наше земље који су студирали у иностранству, али су се вратили у земљу порекла или се одселили у трећу земљу, трећу групу чине студенти из иностранства који студирају у нашој земљи, а четврту студенти рођени у иностранству који су у Србији студирали најмање годину дана, а потом се вратили у иностранство. Већина странаца који су учествовали у истраживању пореклом су из афричких и азијских земаља, а најчешћа академска дестинација наших студената су европске земље, међу којима је Немачка”, навела је Лукићева.

Током представљања резултата истраживања указано је и да младе особе чине најмобилнију друштвену групу, а посебну подгрупу међународних младих миграната представљају студенти. Њихови су разлози за миграцију, напоменуто је, специфични из два разлога – с једне стране, академске миграције ограничене су на одређену животну доб, а с друге, мотивисане су пре свега стицањем знања, квалификација и вештина, као и улагањем у образовање које се сматра кључним за формирање људског капитала.

„У складу са глобалном интернационализацијом високог образовања, последњих деценија увелико се повећао број међународних миграната. Током 2022. издато је чак 1,9 милиона боравишних виза за међународне студенте који похађају терцијарно образовање у европским земљама које су чланице Организације за европску безбедност и сарадњу”, истакнуто је на представљању пројекта. Како је наглашено, међународне миграције студената, њихов боравак и студирање у иностранству, повратак у земљу порекла или даља миграција представљају динамична транснационална искуства, које карактерише стална реконструкција и обогаћивање њихових идентитета, у покушају да се да смисао свакодневном животу унутар сваког места за које су везани или локалитета у којима имају осећај припадности. Изазови прилагођавања новом окружењу, попут учења новог језика и адаптације на друге културе, представљају искуства која значајно доприносе стицању и јачању интеркултуралних компетенција међународних студената.