Nacionalni park „Đerdap”

Ovih meseci Nacionalni park „Đerdap” Donji Milanovac proslavlja vredan jubilej, pola veka rada i postojanja. Uz mnoštvo prigodnih svečanosti izdata je i luksuzna monografija, ali nisu pomenuti najznačajniji ljudi za formiranje ovog javnog preduzeća. Žika Rajšić, zamenik predsednika Ustavnog suda u to vreme, rođeni Negotinac, a po majci Donjomilanovčanin, 1988. godine i na funkciji predsednika SIZ-a NP „Đerdap”, i Petar Mikulović, koji je volonterski obavljao poslove sekretara SIZ-a parka. Njih dvojica bili su, uz još mnoštvo ljudi, lokalnih i republičkih funkcionera, ključne ličnosti za formiranje i konstituisanje preduzeća.

Potpisnik ovih redova bio je sekretar MZ Donji Milanovac i učestvovao je u organizovanju najbitnije sednice u službenim prostorijama mesne zajednice Donji Milanovac, kada je Žika energično zatražio da se od dvojice vrsnih i iskusnih šumarskih inžinjera jedan prihvati rukovodeće direktorske funkcije. Bio je to Radivoje Trumić, koji je kratko vreme uspešno obavljao funkciju u najtežem periodu. Kasnije su se direktori menjali s više ili manje uspeha.

Sagrađena je nova upravna zgrada na temelju i delovima fasade bivšeg bioskopa, Matične biblioteke „Ljuba Nešić”, i prostorija KUD „Lepenski Vir” u samom centru, gde je za proširenje upravne zgrade i oduzet značajan parkovski deo.

Šta je doneo, a šta smo izgubili konstituisanjem ovog parka u Donjem Milanovcu, sedištu i užem i širem polju, odnosno zoni parka. Dobili smo Geopark, značajno i vredno priznanje za negovanje i održavanje najlepšeg dela zemlje. A izgubili smo šumu. U svim periodima vršena je besomučna eksploatacija šumskog bogatstva. Tako da možemo da konstatujemo da park počiva na privatnim šumama, jer je veliki deo ogrevnog drveta u vlasništvu parka posečen i transportovan širom naše zemlje, a i ostalim državama u regionu. Birokratski procesi otežavaju život lokalnom stanovništvu koga skoro i da nema. Nacionalni park „Đerdap” morao je da bude baza za očuvanje i razvoj bivše drvne industrije „Kamenica”, kasnije „Poreč”, jer samo eksploatacija šuma kao sirov proizvod jeste najpogubniji način privrednog poslovanja.

Ipak, nije sve crno – učinjen je pomak u oblasti zaštite turističkih atrakcija „Ploče”, i vidikovca „Kovilovo”.

Ali sve to nije dovoljno da možemo konstatovati da je služio pola veka na „polzu” prirodnog potencijala i ljudi sa teritorije parka, uz nadu da će u godinama pred sobom to znatno poboljšati. Zato apelujemo da opravdaju svoje postojanje na najlepšem delu lepe nam Srbije.

Siniša Stojčić,

Beograd/ Donji Milanovac