Kartom do Stradivarijusovih violina

Specijalno za Politiku

Dubai – Na istom mestu, u isto vreme, dva zanimljiva događaja su nedavno obeležila početak ovogodišnjeg, kako je najavljeno, bogatog repertoara Opere u Dubaiju. Reč je o dosad neviđenoj baletskoj predstavi „Bajadera” iz Brna i ekskluzivnoj mini-izložbi Stradivarijusovih violina dopremljenih iz Londona.

Brojna umetnička trupa sa orkestrom pod vodstvom Roberta Kružik iz češkog Nacionalnog teatra, osim klasičnog baletskog komada, uvrstila je u ponuđeni program Puškinovu operu „Evgenije Onjegin” i dvosatni Mocartov Rekvijum, delo austrijskog muzičkog genija koji je, kažu, kao dvanestogodišnjak prvi koncert imao u staroj zgradi istoimenog pozorišta iz Brna.

Izložba „Fino podešavanje” Stradivarijusovih violina nije bila naročito reklamirana osim što je na dostupnim lifletima naznačeno da će moći da je vide samo oni koji budu kupili karte za baletsku predstavu, tačnije, za ulazak u zgradu Opere. I dok je „Bajadera” punila gledalište puna tri dana (dva matinea i tri večernje predstave) u jednom od prolaza ovalnog hodnika Opere ova prezentacija najčuvenijih žičanih instrumenata Antonija Stradivarijusa nije imala baš takav odjek.

Robert Bruer Mlađi, direktor naučnog istraživanja i konzervacije i Sem Meklaren Blejd, instrumentalni specijalista i istoričar iz firme „John & Artur Beare” iz Londona, odakle su dopremljeni dragoceni primerci, srdačno su odgovarali na svako pitanje i ono malo retko prisutnih posetilaca. Uglavnom su se ljudi interesovali , rekao nam je Bruer, u čemu je tajna neobičnog zvuka ovih violina, koja vrsta drveta je korišćena za njihovu izradu i zašto su crvene boje.

– Objašnjavao sam da svaka vredi različito i da koštaju od šest do 22 miliona dolara – dodao je Bruer.

Ove četiri skupocene violine sa zaštitnim znakom italijanskog maga poznatog po izradi i drugih žičanih instrumenata, mogli su da vide i svi zainteresovani muzičari, kolekcionari i investitori u Dubaiju. Imali su otvoren poziv i za prigodan koktel u VIP salonu samo za njih.

A poznata epska priče o ljubavi, strasti, ljubomori, zavisti i na kraju opraštanju koja se, za to vreme, odigravala na sceni nagrađivana je dugotrajnim aplauzom brojnih ljubitelja klasičnog baleta. Efektnom scenografijom i raskošnim koloritnim kostimima, na pozornici su dočarani prizori iz stare Indije gde je započela ljubavna igra između lepe haremske igračice Bajadere i otmenog ratnika

Koreograf Jaroslav Slavicki je glavne uloge dodelio vrhunskim igračima iz Kraljevskog baleta Lonona, Vadimu Muntagirovu (Solar) i Fumi Kaneko (Nikia) i – alternacija Muntagirovu – talentovanom Kubancu Alehandru Virelesu.

Klasična baletska izvedba „Bajadere”, jedno vreme neopravdano zapostavljena na svetskim pozornicama, ponovo je postala popularna podsećajući istovremeno i na njenog idejnog tvorca Marijusa Petipa, francusko ruskog pedagoga, koreografa i igrača.

Pedesetih godina, kada je na svetskoj političkoj sceni podignuta „gvozdena zavesa” Petipina „Bajadera” izvodila se, jedino u Rusiji. „Otkrivena” je na Zapadu tek deset godina kasnije kada je asambl Kirovog baleta, na čelu sa Mihailom Barešnjikovim krenuo na turneju u Pariz i London.

Uspeh „Bajadere”, posle vrhunskog nastupa Barišnjikova, krenuo je uzlaznom linijom na brojnim pozornicama sveta.

Ono što posebno ostavlja utisak kada se spusti zavesa na kraju ljubavne drame sa emotivnim završetkom jeste fascinantna scena nazvana „Kraljevstvo senki”. Reč je o povorci od 32 igračice (bajadere) u belim tunikama i velovima, koje se kao duhovi, naslonjene jedna na drugu, polako spuštaju niz padinu. Simbolizuju, bukvalno, pojave iz donjeg sveta i cela scena deluje tajanstveno i potpuno nestvarno.

Pre mnogo godina, kada je prvi put ovu izuzetno maštovitu koreografsku figuru videla ruska istoričarka igre Vera Krasovoskaja rekla je da je to definitivno početak „simfonijskog baleta”. I ta njena ocena stoji i dan-danas.