BND koristio Pentagonu više nego CIA

Iako je vlada bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera demonstrativno odbila da učestvuje u iračkoj ratnoj avanturi američkog predsednika Džordža Buša, zakasnelo se otkriva da je zvanični Berlin, posebno preko obaveštajnih službi, bio veoma angažovan u iračkom ratu.

Rezultati istraživanja hamburškog „Špigla”, obelodanjeni juče u onlajn izdanju najuticajnijeg nemačkog političkog nedeljnika, demantuju dosadašnje izjave zvaničnika u Berlinu da su se Nemci u ovom agresivnom ratu, koji je vođen bez „blagoslova” Ujedinjenih nacija, držali sasvim po strani.   

Visoki američki oficiri, među kojima general (sada u penziji) Džejms Marks, šef obaveštajnog štaba američkih kopnenih snaga u vreme priprema i izvođenja ratnih operacija u Iraku, i pukovnik Karol Stjuart, iz štaba glavnog zapovednika koalicionih trupa generala Tomija Frenksa, otkrivaju da su informacije koje su stizale od agenata nemačke Savezne obaveštajne službe (BND) bile „precizne, pouzdane i dragocene” za tok rata.

General Marks čak tvrdi da su svakodnevni izveštaji dvojice agenata BND-a iz Bagdada, koji su svakodnevno stizali na njegov radni sto u kuvajtskoj pustinji, bili pouzdaniji i korisniji od izveštaja koje su liferovali agenti američke CIA!

General je na osnovu tih izveštaja svakodnevno o situaciji u iračkoj prestonici referisao glavnom komandantu Frenksu i povremeno ministru odbrane Donaldu Ramsfeldu. Izdvaja kao posebno dragocene informacije o situaciji na naftnim poljima i naftovodima u Dori, koji su ubrzali početak kopnenih operacija.

Vašingtonu je, naime, bilo izuzetno važno da se ne ponovi situacija iz prethodnog zalivskog rata, kada je Sadam Husein zapalio naftna polja. Ovoga puta su, po svaku cenu, hteli da to osujete. I kad su nemački agenti javili da vojska pali velike količine nafte u Dori, što su snimci američkih špijunskih aviona potom potvrdili, komandant Frenks je naredio početak kopnenih operacija sa 140.000 (koalicionih) vojnika, čiji je glavni cilj bilo spasavanje naftovoda.

Iz ukupno 130 dragocenih izveštaja nemačkih agenata, koji su preko centrale u Pulahu kraj Minhena, satelitskom vezom, promptno stizale u komandu američkih oružanih snaga, general Marks izdvaja one o bombardovanju oficirskog kluba ratnog vazduhoplovstva i situaciji na bagdadskom aerodromu.

Pukovnik Stjuart se čudio, znajući da je Nemačka zvanično bila protiv rata u Iraku – što je, da podsetimo, Šrederu donelo pobedu na parlamentarnim izborima! – da su agenti BND-a prihvatili da odigraju tako „važnu i korisnu ulogu” za račun Amerikanaca.

Ovom temom, u kontekstu najnovijih saznanja, pozabaviće se, iznova, sledećeg četvrtka posebna komisija Bundestaga nadležna za kontrolu tajnih službi. U ulozi glavnog svedoka pred poslanicima treba da se pojavi sadašnji šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer, koji je u vreme iračkog rata, kao šef vladinog ureda, bio nadležan za koordinaciju nemačkih obaveštajnih službi.

U ranijim svedočenjima, Štajnmajer je tvrdio da su agenti BND-a imali izričit nalog da ni po koju cenu aktivno ne doprinose ratnim operacijama. Činjenicu da se već tada znalo da su snabdevali tajnim izveštajima Amerikance, Štajnmajer nije kvalifikovao kao „nemačku dvoličnost”. Tvrdio je, naime, da su nemački agenti tim izveštajima, s preciznim podacima o pojedinim lokacijama, želeli samo da spreče nedužne žrtve bombardovanja i, posebno, napade na bolnice i ambasade. Svedočenja visokih američkih oficira, koje citira „Špigl” ga, očigledno, demantuju.