БНД користиo Пентагону више него ЦИА

Иако је влада бившег немачког канцелара Герхарда Шредера демонстративно одбила да учествује у ирачкој ратној авантури америчког председника Џорџа Буша, закаснело се открива да је званични Берлин, посебно преко обавештајних служби, био веома ангажован у ирачком рату.

Резултати истраживања хамбуршког „Шпигла”, обелодањени јуче у онлајн издању најутицајнијег немачког политичког недељника, демантују досадашње изјаве званичника у Берлину да су се Немци у овом агресивном рату, који је вођен без „благослова” Уједињених нација, држали сасвим по страни.   

Високи амерички официри, међу којима генерал (сада у пензији) Џејмс Маркс, шеф обавештајног штаба америчких копнених снага у време припрема и извођења ратних операција у Ираку, и пуковник Карол Стјуарт, из штаба главног заповедника коалиционих трупа генерала Томија Френкса, откривају да су информације које су стизале од агената немачке Савезне обавештајне службе (БНД) биле „прецизне, поуздане и драгоцене” за ток рата.

Генерал Маркс чак тврди да су свакодневни извештаји двојице агената БНД-а из Багдада, који су свакодневно стизали на његов радни сто у кувајтској пустињи, били поузданији и кориснији од извештаја које су лиферовали агенти америчке ЦИА!

Генерал је на основу тих извештаја свакодневно о ситуацији у ирачкој престоници реферисао главном команданту Френксу и повремено министру одбране Доналду Рамсфелду. Издваја као посебно драгоцене информације о ситуацији на нафтним пољима и нафтоводима у Дори, који су убрзали почетак копнених операција.

Вашингтону је, наиме, било изузетно важно да се не понови ситуација из претходног заливског рата, када је Садам Хусеин запалио нафтна поља. Овога пута су, по сваку цену, хтели да то осујете. И кад су немачки агенти јавили да војска пали велике количине нафте у Дори, што су снимци америчких шпијунских авиона потом потврдили, командант Френкс је наредио почетак копнених операција са 140.000 (коалиционих) војника, чији је главни циљ било спасавање нафтовода.

Из укупно 130 драгоцених извештаја немачких агената, који су преко централе у Пулаху крај Минхена, сателитском везом, промптно стизале у команду америчких оружаних снага, генерал Маркс издваја оне о бомбардовању официрског клуба ратног ваздухопловства и ситуацији на багдадском аеродрому.

Пуковник Стјуарт се чудио, знајући да је Немачка званично била против рата у Ираку – што је, да подсетимо, Шредеру донело победу на парламентарним изборима! – да су агенти БНД-а прихватили да одиграју тако „важну и корисну улогу” за рачун Американаца.

Овом темом, у контексту најновијих сазнања, позабавиће се, изнова, следећег четвртка посебна комисија Бундестага надлежна за контролу тајних служби. У улози главног сведока пред посланицима треба да се појави садашњи шеф дипломатије Франк Валтер Штајнмајер, који је у време ирачког рата, као шеф владиног уреда, био надлежан за координацију немачких обавештајних служби.

У ранијим сведочењима, Штајнмајер је тврдио да су агенти БНД-а имали изричит налог да ни по коју цену активно не доприносе ратним операцијама. Чињеницу да се већ тада знало да су снабдевали тајним извештајима Американце, Штајнмајер није квалификовао као „немачку дволичност”. Тврдио је, наиме, да су немачки агенти тим извештајима, с прецизним подацима о појединим локацијама, желели само да спрече недужне жртве бомбардовања и, посебно, нападе на болнице и амбасаде. Сведочења високих америчких официра, које цитира „Шпигл” га, очигледно, демантују.