Oblast IT i žene

Podosta je rasprostranjeno uverenje da žene nemaju odgovarajući položaj i vrednovanje u društvu. Uz to su i opaske da nemaju predispoziciju ni smisao za veoma složene poslove i tehnologije. Posebno su problematična predubeđenja u oblasti umno zahtevnijih poslova i informacionih tehnologija. Međutim, ostvareni zadivljujući rezultati i uspesi žena u raznim oblastima (nauci, umetnosti, profesijama, sportu...) to opovrgavaju. Ma koliko da su činjenice ubedljive, i dalje postoji diskretna predominantna rezerva u pogledu visoko intelektualnih i kreativnih kapaciteta žena.

Kako je je sada veštačka inteligencija (VI) u centru pažnje iz više razloga, odlučili smo se s koleginicom i kolegom na mali eksperiment. Testirali smo veštačku inteligenciju, tačnije Čet GPT, postavljajući prilično jednostavno pitanje: „Možete li napisati članak o ženama u sektoru informacionih tehnologija (IT)?”

Čet GPT odradio je dati zadatak za solidnu ocenu. Činjenica je da se IT sektor doživljava kao oblast skoro ekskluzivno rezervisana za muškarce. Ipak, žene su odigrale važnu ulogu u modernim tehnologijama. Njihov doprinos je neophodan, pa čak i ključan za uspešno sprovođenje digitalizacije. Uprkos značajnom napretku, predstoji dosta izazova. Međutim, kao retko kada, ukazuje se dosta prilika da se situacija promeni. Promišljeniji pogled u budućnost sugeriše da se prepreke otklanjaju, granice pomeraju i dalji uspon i uspeh ostvaruju. Na to nas upućuju istorijatski podaci i činjenice koje se zaboravljaju o ženama u IT-u.

Čet GPT nas podseća na Ejdu Lovlejs, koja se često smatra prvom programerkom, kao i da su šezdesete i sedamdesete godina prošlog veka bile obeležene izvanrednim dostignućima dve žene: Grejs Hoper, izumiteljke kompajlera, i Margaret Hamilton, koja je bila odgovorna za programski softver „Apolo” i strastveno doprinela razvoju računarske nauke.

Međutim, paradoksalno, od osamdesetih godina 20. veka oseka žena u IT-u koincidirala je s neotklanjanjem stereotipne slike žene kao tzv. muškog štrebera i osujećivanjem povećanog učešća žena u ovoj oblasti s relativno visokim zaradama.

I ovde se suočavamo sa savremenim izazovima. Prema podacima Uneska, žene danas predstavljaju oko 28 odsto radne snage u tehnološkom sektoru. Nažalost, procenat ženskog učešća je niži u sektorima kao što su veštačka inteligencija ili sajber-bezbednost. Nedovoljnu zastupljenost objašnjava nekoliko faktora: rodni stereotipi, nedostatak uzora (idola), diskriminacija i razlika u platama. Da bi se uravnotežila težina ovih izazova, koji su manje ili više važni, u zavisnosti od zemlje, Čet GPT nas obaveštava o postojećim mogućnostima i inicijativama: obrazovni programi i mentorstva, profesionalne mreže, korporativne politike.

Činjenica je da je Čet GPT naveo tri pozitivne stavke naspram četiri negativne, a neophodno je još nešto – četvrta, vrlo jednostavna dimenzija. Nju bi mnogi valjalo da vežbaju i praktikuju. Jasna komunikacija je neodložan i nezaobilazan faktor. Ta četvrta dimenzija je rezultat sinergijskog razmišljanja nekoliko tzv. muških feminista i koleginica pripadnica profesionalne mreže preduzetnica i konsultantkinja u IT sektoru. O kočnicama, odnosno ograničenjima, predmetni tim je izveo istovetne zaključke ko Čet GPT. Međutim, to je učinjeno od svesnih ljudskih bića, ličnosti posvećenih profesiji i željenom napretku.

Podstaknuto, između ostalog, štivom Simona Sineka, prvo pitanje koje se nametnulo bilo je – zašto nema većeg uspona i uspeha. Bilo je trenutaka i okolnosti kada su propuštene relativno povoljne dobre prilike za opšti i karijerni napredak. Da su žene jednostavno uporno i dosledno jasno isticale (čak i lobistički) šta žele, put i perspektive bili bi značajniji. Primera radi, jednostavno kazati: „Želim da radim za ovu platu i optimalne uslove.” Biti jasan i komunikaciono dosledan od suštinskog je značaja da bi se poruka razumela i prihvatila.

Bez imalo preterivanja, može se zaključiti da su žene imale i imaju svoje mesto u IT-u, a njihov doprinos je od ključnog značaja za ispunjavanje tehnoloških izazova sutrašnjice. Činjenica da još opstaju mnoge prepreke upućuje na dodatni napor – odlučno stvaranje uslova za njihovo prevazilaženje. To je posebno važno za nove generacije. Zato valja više uraditi i što brže sa rastućom svešću, ciljanim inicijativama i strukturnim promenama, za uspon u IT oblasti. Moguće je izgraditi pravedniji, polno mešovitiji i inkluzivniji tehnološki sektor.

Slobodan Stojanović,

Beograd