Област ИТ и жене

Подоста је распрострањено уверење да жене немају одговарајући положај и вредновање у друштву. Уз то су и опаске да немају предиспозицију ни смисао за веома сложене послове и технологије. Посебно су проблематична предубеђења у области умно захтевнијих послова и информационих технологија. Међутим, остварени задивљујући резултати и успеси жена у разним областима (науци, уметности, професијама, спорту...) то оповргавају. Ма колико да су чињенице убедљиве, и даље постоји дискретна предоминантна резерва у погледу високо интелектуалних и креативних капацитета жена.

Како је je сада вештачка интелигенција (ВИ) у центру пажње из више разлога, одлучили смо се с колегиницом и колегом на мали експеримент. Тестирали смо вештачку интелигенцију, тачније Чет ГПТ, постављајући прилично једноставно питање: „Можете ли написати чланак о женама у сектору информационих технологија (ИТ)?”

Чет ГПТ одрадио је дати задатак за солидну оцену. Чињеница је да се ИТ сектор доживљава као област скоро ексклузивно резервисана за мушкарце. Ипак, жене су одиграле важну улогу у модерним технологијама. Њихов допринос је неопходан, па чак и кључан за успешно спровођење дигитализације. Упркос значајном напретку, предстоји доста изазова. Међутим, као ретко када, указује се доста прилика да се ситуација промени. Промишљенији поглед у будућност сугерише да се препреке отклањају, границе померају и даљи успон и успех остварују. На то нас упућују историјатски подаци и чињенице које се заборављају о женама у ИТ-у.

Чет ГПТ нас подсећа на Ејду Ловлејс, која се често сматра првом програмерком, као и да су шездесете и седамдесете година прошлог века биле обележене изванредним достигнућима две жене: Грејс Хопер, изумитељке компајлера, и Маргарет Хамилтон, која је била одговорна за програмски софтвер „Аполо” и страствено допринела развоју рачунарске науке.

Међутим, парадоксално, од осамдесетих година 20. века осека жена у ИТ-у коинцидирала је с неотклањањем стереотипне слике жене као тзв. мушког штребера и осујећивањем повећаног учешћа жена у овој области с релативно високим зарадама.

И овде се суочавамо са савременим изазовима. Према подацима Унеска, жене данас представљају око 28 одсто радне снаге у технолошком сектору. Нажалост, проценат женског учешћа је нижи у секторима као што су вештачка интелигенција или сајбер-безбедност. Недовољну заступљеност објашњава неколико фактора: родни стереотипи, недостатак узора (идола), дискриминација и разлика у платама. Да би се уравнотежила тежина ових изазова, који су мање или више важни, у зависности од земље, Чет ГПТ нас обавештава о постојећим могућностима и иницијативама: образовни програми и менторства, професионалне мреже, корпоративне политике.

Чињеница је да је Чет ГПТ навео три позитивне ставке наспрам четири негативне, а неопходно је још нешто – четврта, врло једноставна димензија. Њу би многи ваљало да вежбају и практикују. Јасна комуникација је неодложан и незаобилазан фактор. Та четврта димензија је резултат синергијског размишљања неколико тзв. мушких феминиста и колегиница припадница професионалне мреже предузетница и консултанткиња у ИТ сектору. О кочницама, односно ограничењима, предметни тим је извео истоветне закључке ко Чет ГПТ. Међутим, то је учињено од свесних људских бића, личности посвећених професији и жељеном напретку.

Подстакнуто, између осталог, штивом Симона Синека, прво питање које се наметнуло било је – зашто нема већег успона и успеха. Било је тренутака и околности када су пропуштене релативно повољне добре прилике за општи и каријерни напредак. Да су жене једноставно упорно и доследно јасно истицале (чак и лобистички) шта желе, пут и перспективе били би значајнији. Примера ради, једноставно казати: „Желим да радим за ову плату и оптималне услове.” Бити јасан и комуникационо доследан од суштинског је значаја да би се порука разумела и прихватила.

Без имало претеривања, може се закључити да су жене имале и имају своје место у ИТ-у, а њихов допринос је од кључног значаја за испуњавање технолошких изазова сутрашњице. Чињеница да још опстају многе препреке упућује на додатни напор – одлучно стварање услова за њихово превазилажење. То је посебно важно за нове генерације. Зато ваља више урадити и што брже са растућом свешћу, циљаним иницијативама и структурним променама, за успон у ИТ области. Могуће је изградити праведнији, полно мешовитији и инклузивнији технолошки сектор.

Слободан Стојановић,

Београд