„Izbrisani” i dalje sporni

Od našeg stalnog dopisnika

Ljubljana, 14. decembra – Odbornici najveće opozicione stranke –SDS, čiji je šef Janez Janša, donedavno slovenački premijer, prozvali su Ivu Vajgla, predsednika parlamentarnog odbora za spoljnu politiku, zato što je prošle sedmice u Beogradu, posle razgovora sa Dragoljubom Mićunovićem, najavio da će Slovenija vratiti oduzeta prava „izbrisanima” zajedno sa odštetama. Razjarena opozicija,predvođena Brankom Grimsom, Janšinom desnom rukom za pitanja medija, osuđuje Vajgla a njegovo „obećanje dato Beogradu” naziva najvećim skandalom u spoljnoj politici samostalne Slovenije.

Godine svoje vladavine (2004-2008) SDS je iskoristio da „izbrisane” gurne sa dnevnog reda uprkos protestima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i presudama domaćeg ustavnog suda koji traži da „izbrisanima” budu vraćena sva prava nezakonito oduzeta tajnim aktom 26. februara 1992, kada su brisani iz spiska stalnog boravišta i pretvoreni u strance, a da o tome nisu dobili nikakvu odluku. Bez osnovnih ljudskih kao i svih socijalnih pravatako je ostalo, prema službenim podacima, 18.305 onih koji su poreklom iz drugih republika nekadašnje SFRJ (neslužbeno više od 80.000), od toga 60 odsto Srba koji su generacijama živeli u Sloveniji.

Grims alarmira javnost pitanjem šta je Vajgla navelo da povuče „taj simbolični čin” i „daje obećanja baš u gradu u kome je bilo dato naređenje za napad na samostalnu državu Sloveniju” (juna 1991). Grims tu nalazi „dokaz koliko nekima malo znače vrednosti samostalne Slovenije”, pa u svakoj prilici pokazuju žal za Beogradom.

Stranke desnice već više od decenije i po propagiraju da „izbrisani” nisu ugrožena kategorija, već da su to lica koja su „sarađivala u napadu na Sloveniju”, dakle bivši oficiri JNA, iako su liberalni novinari dokazali da oficiri JNA čine jedva dva odsto populacije „izbrisanih”, dok su ostali muškarci koji su obavljali malo plaćena zanimanja, žene, više od 3.000 maloletne dece, a bilo je i Slovenaca. Desnica je uspešno propagirala žigosanje ljudi poreklom sa „juga” nekadašnje SFRJ, pa je tako 2004. organizovala referendum na kome se 94,6 odsto građana Slovenije odlučilo da, uprkos odlukama ustavnog suda, „izbrisanima” ne budu vraćena oduzeta prava, što podrazumeva zdravstveno osiguranje i dokumente poput lične karte, pasoša, vozačke dozvole, đačke knjižice… Kao i obeštećenje za period u kome im je država uskratila zarade, penzije, dečje dodatke, pretvorivši ih u „civilno mrtve”, kako upozorava lider „Izbrisanih” Aleksandar Todorović kome je država marta 1993. oduzela čak i pravo da prizna svoje novorođenče. Svi ti ljudi su godinama izloženi šikaniranju od strane državnih organa, a neki su deportovani van Slovenije. Drastičan je slučaj Dragomira Petronjića, Srbina iz Celja, koga je slovenačka policija septembra 1992. deportovala u ratom zahvaćenu Hrvatsku; njegove kosti je porodica posle 15 godina potrage pronašla u masovnoj grobnici kod Jajca sa vidnim tragovima mučenja, o čemu je „Politika” prva pisala.

Stranke levog centra, socijaldemokrati premijera Boruta Pahora, Zares (kome pripada Vajgl) i liberali Katarine Kresal (ministarka policije) obavezale su se u koalicionom sporazumu posle pobede na izborima 21. septembra, da će konačno urediti status „izbrisanih”. Desnica je, međutim, namerna da minira izglasavanje zakona u parlamentu kojim bi bio regulisan status „izbrisanih” jer smatra da u „slučaju tzv. izbrisanih nije bilo kršenja ljudskih prava”. Poslanici opozicije su razočarani što „neki (Vajgl) nisu svesni svoje odgovornosti prema slovenačkim biračima, a ne prema Beogradu”, dok Jelinčič podvlači da je Vajglovom izjavom o uređenju statusa „izbrisanih” Pahorova vlada sebi „navukla omču oko vrata, jer to što hoće jeste antislovenačka delatnost”.