Trinaest godina traže pravdu

Trebinje – Tokom burnih ratnih godina u Bosni i Hercegovini hiljade porodica bile su prinuđene da napuste svoje domove. Skoro sve srpske porodice, oko 25.000 ljudi, iz doline Neretve, izbegle su u proleće 1992. godine . Kada je rat okončan, počeo je dugotrajan proces povratka i obnove napuštene imovine. Ogromna većina porodica vratila je svoju imovinu, neki su kuće delomično ili potpuno obnovili.

Porodica Lozo iz Vrapčića kod Mostara, nije među njima.Slobodan Lozo i njegov otac Anđelko već trinaest godina pokušavaju da dokažu da im je zemlja u Vrapčićima nezakonito oduzeta i podeljena drugim korisnicima. Reč je o zemljištu od tridesetak hiljada kvadratnih metara, koje je, tvrdi Slobodan Lozo, njegov otac pre četrdeset godina kupio od opštine Mostar. Na tom zemljištu bila je i njihova porodična kuća, sada ruševina okružena novim kućama.

A dok traje pravna borba porodice Lozo za oduzetu zemlju, na spornom zemljištu sagrađena je džamija i nekoliko kuća. Neke od novih kuća sagrađene su bukvalno na njihovom dvorišnom zidu.

– Ovde je nakon rata napravljen, kako ja to zovem, pravi „imovinski genocid”: pre nekoliko godina tadašnji čelnici opštine Mostar-sever, nezakonito su isparcelisali našu zemlju i podelili je izbeglim Bošnjacima i Islamskoj zajednici koja je ovde sagradila džamiju. Sve je urađeno smišljeno i sistematski, originalnih zemljišnih knjiga nema, napravljene su nove, a sudski dokumenti o kupoprodaji su falsifikovani. Međutim, nikada neću prihvatiti podmetanja i falsifikate i neću odustati od dokazivanja svojih zakonskih prava, kategoričan je Slobodan Lozo.

Za proteklih trinaest godina skoro da nije bilo vrata na koja nije pokucao tražeći rešenje i povraćaj svoje imovine: od predstavništava međunarodnih organizacija, kancelarija za zaštitu ljudskih prava, skupštinskih odbora, do sudova. Ništa nije dalo rezultata. Pre dve godine porodica Lozo pokrenula je i sudski spor u Opštinskom sudu u Mostaru. Tužili su Islamsku versku zajednicu i grad Mostar tražeći za oduzetu zemlju odštetu od dvesta hiljada konvertibilnih maraka. Njihov predmet još čeka u nekoj sudskoj fioci.

– Sve se radi samo da se mi ovde ne vratimo, čekaju valjda da umremo, da nestane mene i mog oca i da sve ovo postane njihovo. Od jednog većinski srpskog sela postalo je bošnjačko. U sve je umešana i bošnjačka Stranka demokratske akcije čiji su članovi iz tadašnje opštinske uprave i delili ovu zemlju. Sa druge strane je jak hrvatski lobi od tužilaca i sudija koji usporavaju proces, priča Slobodan Lozo pokazujući opsežnu dokumentaciju koju je prikupio tokom trinaest godina uzaludne pravne borbe.

U selu Vrapčići po popisu iz 1991. godine živelo je skoro dve hiljade Srba, a sada je taj broj sveden na manje od dve stotine. Slobodan i Anđelko Lozo već godinama žive u Bileći, u takozvanom alternativnom smeštaju koji im dodeljuje Ministarstvo za izbegla i raseljena lica Republike Srpske. Po svemu sudeći, za njih na putu ka ostvarivanju povratničkih prava ostaju isti i meta i odstojanje.