Lajčak: Silajdžić je stvorio krizu u BiH

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 15. decembra – Sadržaj pisma koji je juče bošnjački član Predsedništva Bosne i Hercegovine Haris Silajdžić uputio predsedniku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija danas je oštro osudila većina glavnih aktera na bosanskohercegovačkoj političkoj sceni, računajući i visokog predstavnika međunarodne zajednice Miroslava Lajčaka.

Silajdžić je, pored ostalog, za stanje u BiH okrivio vlasti Republike Srpske zbog „parcijalnog i selektivnog sprovođenja Dejtonskog sporazuma”. Lajčaku je prigovorio što nije preduzeo bilo kakve mere kojima bi zaustavio opstrukciju Republike Srpske u sprovođenju Dejtonskog sporazuma. „Mandat visokog predstavnika je da nadgleda implementaciju Dejtona, a ne kršenje njegovih glavnih odredbi i principa”, napisao je, pored ostalog, Silajdžić.

Podršku koju je Lajčak dao sporazumu koji su postigli lideri Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić, Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik i Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragan Čović, Silajdžić je nazvao „linijom manjeg otpora” visokog predstavnika. Bošnjački član Predsedništva BiH se posebno suprotstavio delovima dogovora koji se tiču raspodele državne imovine i reformi Ustava BiH. On ne prihvata princip da zajedničkim organima BiH pripadne imovina neophodna za njihov rad, a da ostale nekretnine budu uknjižene na Republiku Srpsku i Federaciju BiH. To, po njemu, „pretvara BiH u državnu zajednicu dva entiteta”. Silajdžić je i protiv toga da se Ustav BiH menja amandmanima, jer čvrsto zastupa stava da treba napisati novi ustav.

Povodom Silajdžićevih stavova, Lajčak je danas u Banjaluci rekao novinarima da je bošnjački član Predsedništva BiH i predsednik Stranke za BiH svojim istupima „stvorio krizu i znatno otežao političku situaciju u zemlji”. „Ako to neko ne vidi, onda nije sposoban da to vidi”, kazao je visoki predstavnik. On je pozvao političare u BiH „da se manje bave Miroslavom Lajčakom i međunarodnom zajednicom, a da više razmišljaju o problemima nezaposlenosti, korupcije, kašnjenju BiH na putu evropskih integracija u poređenju sa zemljama iz regiona...

Potpredsednik Narodne skupštine Republike Srpske i član Stranke demokratske akcije Šefket Hafizović je o Silajdžićevim postupcima za naš list rekao: „Mislim da je Silajdžić uvređen zbog toga što nije bio pozvan da učestvuje u razgovorima u Prudu, na kojima su lideri tri vodeće stranke usaglasili principe sporazuma o ključnim pitanjima za budućnost BiH. Sporazum Tihića, Dodika i Čovića sam po sebe ne znači mnogo dok se ne pretoči u konkretne zakone. Silajdžić verovatno ima svoje razloge zbog kojih neće da se uključi u konkretizaciju dogovora iz Pruda. Načela dogovora, po mom mišljenju, ne treba osporavati. Umesto toga, mnogo je racionalnije videti šta se može usaglasiti, a šta ne. Jer, ako ne budemo tražili konkretna rešenja nećemo ih ni naći.” Predsednik republičkog parlamenta Igor Radojičić je svoj komentar za naš list sažeo u jednu rečenicu: „Izjave i postupci Harisa Silajdžića ne zavređuju da se o njima govori.”

Predsednik Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić nam je izjavio: „Silajdžiću više niko ne valja, pa ni međunarodna zajednica. On je sada, slobodno se može reći, sam protiv svih. I zato će on, na kraju, biti najveći politički gubitnik u BiH.” U Silajdžićevim istupima, Ivanić, ipak, vidi i nešto pozitivno. „Sada je i međunarodnim institucijama jasno da Silajdžićeva priča o multietničkoj i multikulturnoj BiH, kao i građanskoj demokratiji, nisu ništa drugo do paravan iza kojeg je nerealan cilj – BiH po meri njegovog, bošnjačkog, naroda. Na takvu BiH nikada neće pristati Srbi i Hrvati”, izričit je Mladen Ivanić.

-----------------------------------------------------------

Političari treba da budu oprezni

Visoki predstavnik Miroslav Lajčak je komentarisao i nedavnu izjavu premijera Republike Srpske Milorada Dodika – da je neprihvatljivo da sudije muslimani sude Republici Srpskoj – kao i njegovo izvinjenje onima koji su pogrešno protumačili njegove reči. Lajčak je rekao da političari u BiH, kada javno istupaju, treba da budu oprezni. On je istakao da „vladavina prava i poštovanje drugih naroda treba da bude elementarna obaveza i da je svako poštuje”.