Muzej anahronih ideja

KOMENTAR 
Ako propadne ugovor sa „Fijatom”, najbolje bi bilo da nas uzme država, da postanemo isto kao i „Jat” ili „Bor”.

Tako je glasio odgovor Zorana Mihajlovića, predsednika Samostalnog sindikata „Zastave”, na pitanje novinara kako vidi dalju sudbinu preduzeća za proizvodnju automobila, koje su zajednički napravili država Srbija i „Fijat”, ako zbog svetske krize automobilske industrije italijanski koncern odloži izgradnju fabrike u Kragujevcu.

Još se nije ni osušilo mastilo na „Zastavinoj” pristupnici svetskoj automobilskoj eliti i tržišnoj inicijaciji, a čim je malo zagustilo, kragujevački sindikalni lider potrčao je u naručje srpskih poreskih obveznika i na „sigurne” državne jasle. Ko veli, „padajte braćo (Italijani) u lokvi (tržišne) krvi, pustite mene da bežim prvi”.

Ta „državotvorna” svest u „Zastavinim” fabričkim halama koštala je sve građane Srbije u poslednjih 15 godina pola milijarde evra. Svako od nas bez obzira na to da li je kupio „golf”, „ford” ili „škodu”, morao je da kroz poreze i doprinose plati bar dva „stojadina” ili tri „juga”. Na toj logici u Kragujevcu je opstajala ne fabrika, nego muzej automobila koji je država čuvala držeći visokim taksama i carinama pod opsadom domaće tržište automobila. Svi građani Srbije bili su primorani da plate „Zastavin” automobil, a mnogi su bili primorani i da ga voze.

Primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, liberalizacija tržišta trebalo bi definitivno da sahrani takve anahrone ideje onih kojima je, kao u „stojadinu”, mesto u muzejuautomobilizma. Niko više nije spreman da kragujevačkom radničkom „kremu” plaća predstavu o vlastitoj veličini i važnosti. Državne jasle su, na sreću, presušile, a kragujevačke automobildžije mogu da reinstaliraju opremu i ponovo proizvode „jugo” jedino ako nađu strateškog partnera koji se ne zove „država Srbija”.