Glumica vanserijske energije

Veoma sam se obradovala nagradi koju su mi namenili moji Kragujevčani. Najpre zato što je to moje rodno mesto. U Knjaževsko-srpskom teatru sam prohodala, u njemu je moj otac proveo celi svoj radni vek kao slikar. Kada glumcu dodele nagradu svakako mu puno znači jer je to potvrda njegove umetnosti, kaže za „Politiku” dramska umetnica Gorica Popović ovogodišnja dobitnica Statueta „Joakim Vujić”.

Vredno priznanje namenjeno joj je u godini kada Knjaževsko-srpski teatar u Kragujevcu obeležava 190 godina od svog osnivanja. Važna godišnjica biće obeležena tokom manifestacije „Joakimovi dani” dodelom nagrada koje će ovogodišnjim dobitnicima biti uručene 10. maja u ovom teatarskom zdanju.

Statueta „Joakim Vujić” pripala je i Bitef festivalu. Odluku o dodeli ovog odličja doneo je žiri koji je radio u sastavu: Isidora Ferenčina, dramska umetnica, dr Vlatko Ilić, reditelj, Aleksandar Milosavljević, pozorišni kritičar, Đorđe Nešović, umetnički direktor Knjaževsko-srpskog teatra, i Aleksandar Štajn, direktor Knjaževsko-srpskog teatra.

– Statueta „Joakim Vujić” je od velikih priznanja koje ću dodati svim prethodnim koje sam dobila, od „Žanke Stokić”, „Pavla Vuisića”, „Carice Teodore”, „Zlatne arene” do Nušićeve nagrade. Ova kragujevačka mi je posebno blizu srca jer taj teatar poznajem od malih nogu. Tu sam upijala „mirise” pozorišne umetnosti, gledala divne kragujevačke glumce, njihove sjajne predstave, slušala moćne monologe Ljube Tadića i tu se verovatno zarazila pozorištem i nešto kasnije otišla u glumice – kaže Gorica Popović.

 Ogromnim talentom, izuzetnom predanošću i vanserijskom energijom Gorica Popović, kako piše u obrazloženju odluke žirija o dodeli statuete „Joakim Vujić”, dala je veliki doprinos umetnosti glume, uspostavljajući nove standarde i u pozorištu, i na filmu, i na televiziji, kreirajući u teatru, najčešće na sceni Ateljea 212, najrazličitije uloge u svim žanrovima i uspevajući da likovima koje tumači u komediji pronađe tragove dramskog, baš kao što je i dramske role senčila blagim valerima komičnog.

Knjaževsko-srpski teatar s ponosom naglašava da ovo prestižno priznanje sada dobija Kragujevčanka koja je, gradeći blistavu karijeru, uvek sa ljubavlju i ponosom isticala ime svog rodnog grada, pa je otuda statueta simbol neraskidive veze Gorice Popović, Kragujevca i kragujevačkog pozorišta.

Posle ušuškanog detinjstva u krugu porodice u Kragujevcu, svestrana Gorica Popović upisala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi Predraga Bajčetića, a stalni član Ateljea 212 postala je već 1982. godine.

Uspešnu karijeru najbolje potvrđuju njene scenske heroine: Kneginja Ljubica, Milica Stojadinović Srpkinja, Vasilija, Marina Cvetajeva, Njura, Nadica, Popi, gospođa Volton, Jagoda, Hilda, Kejt, Galatea, Katica... Pre više od pola veka, 19. januara 1973. godine, zajedno sa kolegama sa klase, Tanjom Bošković i Brankom Jerinićem, odigrala je Gorica Popović svoju prvu profesionalnu predstavu „Znam Dabli Fejsa” prema Nušićevom „Sumnjivom licu”, u režiji Olivera Viktorovića. U toj po mnogo čemu značajnoj klasi profesora Predraga Bajčetića na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu bili su i Radmila Živković, Ljiljana Dragutinović, Jelica Sretenović, Zlata Numanagić...

Neposredno posle sticanja fakultetske diplome Gorica Popović radila je i na FDU kao asistent na dikciji i glumi. Mira Trailović i Ljubomir Muci Draškić nešto kasnije pozvali su je da pređe u Atelje 212 kojem je verna do danas. U penizi je, a kao da nije. Scena joj, zna da naglasi, nikada nije dosadila. I dalje ima tu energiju, ne samo za pozorište nego i uopšte.