Hristos vaskrse ‒ Vaistinu vaskrse

Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Vaskrsenje Gospoda Isusa Hristosa ‒ Vaskrs. Za pravoslavne hrišćane ovo je vrhunac crkvene godine, najveći i najradosniji praznik u godini obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru.

Ovaj pokretan praznik koji se vezuje samo za dan nedeljni podseća na Hristovu pobedu nad smrću, veliki dan kada se ispunilo očekivanje i želja svih pravednika i proroka od Adama do Svetog Jovana Krstitelja. Zbog velikog značaja ovog događaja svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka se smatra za mali Vaskrs.

Kada su izjutra, u nedelju po Raspeću Isusa Hrista, žene Mironosnice došle da obiđu Hristov Grob, zatekle su ga praznog. Anđeo Gospodnji im reče da idu u grad i jave ostalima da je Gospod naš Vaskrsnuo iz mrtvih i one ga odmah poslušaše. Od tada počeše se svi pozdravljati sa: “Hristos Vaskrse” i “Vaistinu Vaskrse”.

“A posle subote, u svanuće prvoga dana nedelje, dođe Marija Magdalina i druga Marija da pogledaju grob. I gle, zemljotres bi veliki, jer anđeo Gospodnji siđe s neba, pristupi, odvali kamen i seđaše na njemu. A lik mu je bio kao munja, i odelo njegovo belo kao sneg. Od straha pred njim uzdrhtaše stražari i postaše kao mrtvi. Tada anđeo progovori i reče ženama: Vi se ne bojte; znam naime da tražite Isusa raspetoga. Nema Ga ovde. Jer vaskrse kao što reče; dođite i vidite mesto gde je ležao. I idite brzo pa recite njegovim učenicima da je vaskrsao iz mrtvih i gle, on ide pred vama u Galileju, onde ćete ga videti. Eto, rekoh vam. I otišavši od groba sa strahom i velikom radošću potrčaše da jave njegovim učenicima. I gle, Isus ih srete i reče: Zdravo. A one prišavši uhvatiše njegove noge i pokloniše mu se. Tada im Isus reče: "Ne bojte se; idite i javite mojoj braći neka idu u Galileju, i tamo će me videti".

A kada su one išle, neki od straže dođoše u grad i javiše prvosveštenicima sve što se dogodilo. I sastaše se starešine, te se dogovoriše i dadoše vojnicima mnogo novca govoreći: Kažite da su njegovi učenici došli i ukrali ga dok smo spavali. I ako to dočuje namesnik, mi ćemo ga ubediti i vas oprostiti brige. A oni uzeše novac i učiniše kako su ih naučili. I razglasi se ova priča kod Judeja do današnjeg dana.” (Mat. 16,1-15).

Pokretan praznik i Svetla nedelja

Cela nedelja po Vaskrsu naziva se Svetla nedelja. Crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja i pevaju se i u tužnim prilikama ako bi se desile u toku te nedelje.

“Kako je u prva tri veka Hrišćanstva dolazilo do nesuglasica oko datuma slavljenja Vaskrsa (razlika između sinoptičara i jevanđeliste Jovana u pogledu datuma Hristove smrti), Crkva je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji (325), donela opštevažeću odluku ο datumu praznovanja Vaskrsa: Vaskrs se slavi u prvu nedelju posle prvog punog meseca koji dođe posle prolećne ravnodnevice, i posle jevrejske Pashe. Iako je odluka ο praznovanju Vaskrsa doneta 325. godine, tek je 526. godine uspostavljena ravnoteža između Istoka i Zapada u pogledu datuma praznovanja Vaskrsa”, objašnjeno je na sajtu SPC.

Ponegde se Vaskrs naziva i Pasha. Naime, to je po ugledu na starozavetni praznik koji su Jevreji svetkovali u proleće u spomen čudesnog oslobođenja iz egipatskog ropstva. U tom smislu, Vaskrs je hrišćanska Pasha koja označava prelazak sa Hristom iz smrti u život, sa zemlje u večni nebeski život.

Farbanje jaja

Običaj je da se za ovaj praznik spreme obojena jaja. Mogu se šarati na razne načine i na njima se mogu crtati hrišćanska obeležja i ispisivati pozdrav: „Hristos vaskrse!” Običaj potiče iz vremena Hristovog Vaskrsenja i Vaznesenja. Mapija Magdalena došla je posle Hristovog Vaznesenja u Rim radi propovedanja Jevanđelja. Kada je izašla pred cara Tiberija, pozdravila ga je rečima: „Hristos vaskrse!” i pružila mu ofarbano jaje. Po ugledu na nju, hrišćani boje i šaraju jaja.

“Vaskršnjim jajetom želi se predstaviti očiglednost Vaskrsenja i kako iz mrtvila postaje život. Jer, jaje je samo po sebi mrtva stvar, ali pod uticajem toplote, kad se stavi pod kokoš, razvije se u njemu život i izleže se živo pile, koje svojom snagom razvali svoj grob – ljusku, i izađe na svet – kao što je i Isus Hristos oživeo i iz groba ustao. Crvena boja je boja radosti, zbog tog radosnog događaja, i simvolizuje Božansku prirodu Hristovu; to je boja Božanske ljubavi. Običaj je da se vaskršnja jaja šaraju na Veliku subotu. Postoje brojni lokalni običaji vezani za ukrašavanje (šaranje) vaskršnjih jaja. U vodu u kojoj se kuvaju jaja stavlja se i osvećena vodica.”

Deca se poseno svake godine raduju Vaskrsu i crvenim jajima, kojima se tucaju. Čije se jaje razbije, gubi i predaje onome ko ima jače. Prvo ofarbano jaje, crveno, čuva se u kući godinu dana i naziva čuvarkuća. Domaćice na Vaskrs često mese poseban vaskršnji kolač koji domaćin lomi uz ručak i deli svima govoreći: “Sve nam krslo i vaskrslo.”