Уторак, 20.05.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Христос васкрсе ‒ Ваистину васкрсе

Овај покретан празник који се везује само за дан недељни подсећа на Христову победу над смрћу, велики дан када се испунило очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Светог Јована Крститеља
(Фото Ј. Миловановић)

Српска православна црква прославља данас Васкрсење Господа Исуса Христоса ‒ Васкрс. За православне хришћане ово је врхунац црквене године, највећи и најрадоснији празник у години обележен црвеним словом у црквеном календару.

Овај покретан празник који се везује само за дан недељни подсећа на Христову победу над смрћу, велики дан када се испунило очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Светог Јована Крститеља. Због великог значаја овог догађаја свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака се сматра за мали Васкрс.

Када су изјутра, у недељу по Распећу Исуса Христа, жене Мироноснице дошле да обиђу Христов Гроб, затекле су га празног. Анђео Господњи им рече да иду у град и јаве осталима да је Господ наш Васкрснуо из мртвих и оне га одмах послушаше. Од тада почеше се сви поздрављати са: “Христос Васкрсе” и “Ваистину Васкрсе”.

(Фото А. Васиљевић)

“А после суботе, у свануће првога дана недеље, дође Марија Магдалина и друга Марија да погледају гроб. И гле, земљотрес би велики, јер анђео Господњи сиђе с неба, приступи, одвали камен и сеђаше на њему. А лик му је био као муња, и одело његово бело као снег. Од страха пред њим уздрхташе стражари и посташе као мртви. Тада анђео проговори и рече женама: Ви се не бојте; знам наиме да тражите Исуса распетога. Нема Га овде. Јер васкрсе као што рече; дођите и видите место где је лежао. И идите брзо па реците његовим ученицима да је васкрсао из мртвих и гле, он иде пред вама у Галилеју, онде ћете га видети. Ето, рекох вам. И отишавши од гроба са страхом и великом радошћу потрчаше да јаве његовим ученицима. И гле, Исус их срете и рече: Здраво. А оне пришавши ухватише његове ноге и поклонише му се. Тада им Исус рече: "Не бојте се; идите и јавите мојој браћи нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видети".

А када су оне ишле, неки од страже дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило. И састаше се старешине, те се договорише и дадоше војницима много новца говорећи: Кажите да су његови ученици дошли и украли га док смо спавали. И ако то дочује намесник, ми ћемо га убедити и вас опростити бриге. А они узеше новац и учинише како су их научили. И разгласи се ова прича код Јудеја до данашњег дана.” (Мат. 16,1-15).

(Фото Н. Марјановић)

Покретан празник и Светла недеља

Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља. Црквене песме које се тада певају, пуне су радости и весеља и певају се и у тужним приликама ако би се десиле у току те недеље.

“Како је у прва три века Хришћанства долазило до несугласица око датума слављења Васкрса (разлика између синоптичара и јеванђелисте Јована у погледу датума Христове смрти), Црква је на Првом васељенском сабору у Никеји (325), донела општеважећу одлуку ο датуму празновања Васкрса: Васкрс се слави у прву недељу после првог пуног месеца који дође после пролећне равнодневице, и после јеврејске Пасхе. Иако је одлука ο празновању Васкрса донета 325. године, тек је 526. године успостављена равнотежа између Истока и Запада у погледу датума празновања Васкрса”, објашњено је на сајту СПЦ.

Понегде се Васкрс назива и Пасха. Наиме, то је по угледу на старозаветни празник који су Јевреји светковали у пролеће у спомен чудесног ослобођења из египатског ропства. У том смислу, Васкрс је хришћанска Пасха која означава прелазак са Христом из смрти у живот, са земље у вечни небески живот.

(Фото Р. Крстинић)

Фарбање јаја

Обичај је да се за овај празник спреме обојена јаја. Могу се шарати на разне начине и на њима се могу цртати хришћанска обележја и исписивати поздрав: „Христос васкрсе!” Обичај потиче из времена Христовог Васкрсења и Вазнесења. Mapиja Магдалена дошла је после Христовог Вазнесења у Рим ради проповедања Јеванђеља. Када је изашла пред цара Тиберија, поздравила га је речима: „Христос васкрсе!” и пружила му офарбано јаје. По угледу на њу, хришћани боје и шарају јаја.

“Васкршњим јајетом жели се представити очигледност Васкрсења и како из мртвила постаје живот. Јер, јаје је само по себи мртва ствар, али под утицајем топлоте, кад се стави под кокош, развије се у њему живот и излеже се живо пиле, које својом снагом развали свој гроб – љуску, и изађе на свет – као што је и Исус Христос оживео и из гроба устао. Црвена боја је боја радости, због тог радосног догађаја, и символизује Божанску природу Христову; то је боја Божанске љубави. Обичај је да се васкршња јаја шарају на Велику суботу. Постоје бројни локални обичаји везани за украшавање (шарање) васкршњих јаја. У воду у којој се кувају јаја ставља се и освећена водица.”

Деца се посено сваке године радују Васкрсу и црвеним јајима, којима се туцају. Чије се јаје разбије, губи и предаје ономе ко има јаче. Прво офарбано јаје, црвено, чува се у кући годину дана и назива чуваркућа. Домаћице на Васкрс често месе посебан васкршњи колач који домаћин ломи уз ручак и дели свима говорећи: “Све нам крсло и васкрсло.”

 
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.