Preminuo pesnik i akademik Ljubomir Simović

Srpski pesnik i dramski pisac Ljubomir Simović (1935-2025) preminio je noćas u Beogradu, saopštila je izdavačka kuća Arhipelag, preneo je Tanjug.

Simović, rodom iz Užica, diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu istoriju jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik, za vreme studija je radio kao urednik studentskog književnog časopisa Vidici, a radni vek je proveo kao urednik u kulturnoj redakciji Radio Beograda.

Simović je objavio pesničke knjige „Slovenske elegije” (1958), „Veseli grobovi” (1961), „Poslednja zemlja” (1964), „Subota” (1976), „Um za morem” (1982), „Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj” (1983), Istočnice (1983), „Igla i konac” (1992), „Ljuska od jajeta” (1998), „Planeta Dunav” (2009) i druge. Napisao je drame „Hasanaginica”, „Čudo u Šarganu”, „Putujuće pozorište Šopalović” i „Boj na Kosovu”, koje su izvođene na mnogim našim scenama, kao i u inostranstvu. Simović je posvećeno pisao i eseje o srpskim pesnicima i dramskim piscima, poput knjige „Duplo dno”, i likovnim umetnicima „Čitanje slika” (2023), a napisao je i dnevnik snova „Snevnik” (1998) i roman „Užice sa vranama” (1995). Tu je i serija knjiga rasprava o aktuelnim književnim, kulturnim, društvenim i političkim pitanjima „Galop na puževima” (1994), „Novi galop na puževima” (1999), „Guske u magli” (2005), „Obećana zemlja” (2007), „Neslana so” (2023) i druge.

Arhipelag je podsetio da je Simović bio dobitnik najvažnijih književnih nagrada za poeziju, dramu i esejistiku, a od 1994. godine bio je redovni člana Srpske akademije nauka i umetnosti.

Kako je navedeno, Simović je godinama radio na knjizi pesama „Riba sa dva repa”, na kojoj je radio do kraja života i biće objavljena u izdanju Arhipelaga.

Vuksanović: Pesnik koji prosejava svako slovo u svom stihu

Akademik Miro Vuksanović ocenio je danas povodom smrti Ljubomira Simovića (1935-2025) da u savremenoj srpskoj književnosti nema pisca koji je podjednako dotakao visoke umetničke kote kao pesnik, dramski pisac, esejista i hroničar.

Vuksanović je u svom saopštenju ocenio da je Simović bio pesnik „koji prosejava svako slovo u svom stihu”, podsetivši da je kao dramski pisac bio redovan na scenama evropskih, japanskih i drugih pozorišta.

Prema njegovim rečima, Simović je kao esejista „znanjem 'čitao' likovnu i književnu umetnost”, bio je hroničar svojih „Užica pod vranama” i Srbije „sa njenim zabludama”, a kao „uvek opozicioni kritičar svake neumerenosti u društvu”, prenosi Tanjug. Vuksanović je dodao da je Simović bio sledbenik Jovana Sterije Popovića i Laze Kostića, a da je kao akademik „uticao šta će Srpska akademija nauka i umetnosti uraditi i reći”.