Jedan ledeni dan – godina bez domaćeg voća

Prošle su dve sedmice od naglog zahlađenja koje zahvatilo kako glavni grad tako i čitavu zemlju. Iako se, sudeći prema dugoročnoj vremenskoj prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda više ne očekuju ledeni dani, već sada je jasno da je aprilski mraz teško pogodio voćnjake Beograda i Srbije i da se ove godine nećemo najesti „domaćih” kajsija, breskvi, višanja, krušaka, jabuka...

– Aprilski mraz dogodio se kasno i bio je intenzivan, sa temperaturama i do minus šest stepeni Celzijusa, što je dovoljno da ugrozi i voćke koje su u ranoj fazi cvetanja, kao što su jabuke. Prethodni jaki mraz u drugoj polovini marta već je ugrozio kajsije i breskve, a ovaj je oštetio trešnje i višnje, šljive, kruške i jabuke širom Srbije.

S obzirom na to da su četiri glavna proizvoda naše voćarske industrije šljive, jabuke, trešnje i maline, ovaj mraz je ugrozio proizvodnju tri od četiri naše najvažnije voćke – preneo je specijalizovani portal za klimatske promene „Klima 101” mišljenje profesora dr Dejana Đurovića sa Poljoprivrednog fakulteta koji tvrdi da se očekuje drastično smanjenje prinosa kao posledica pomenutog zahlađenja.

Profesor Đurović dodaje da mraz ne mora da utiče samo na smanjenje prinosa, već može uticati i na kvalitet, posebno kod voća kao što su jabuke ili kruške. Kod jabuka, kaže on, tipično je najkvalitetniji plod onaj iz centralnog cveta, koji prvi cveta i samim tim prvi strada prilikom mraza.

On navodi da se voćari širom zemlje na različite načine bore protiv mraza. Najbolja metoda je orošavanje, odnosno prskanje zasada vodom u vreme mraza, ali ova mera podrazumeva upotrebu resursa koji su velikom broju voćara nedostižni. Naime, za orošavanje potrebno je 40 kubika vode po satu, po hektaru voćnjaka, što veći proizvođači ostvaruju uz pomoć velikih rezervoara vode, površine i veće od hektara.

– Manji proizvođači snalaze se kako znaju i umeju. Ovakav mraz znači da od jednog dana zavisi čitava godina. Koriste se, primera radi, mašine koje greju i mešaju vazduh, a koje se voze kroz voćnjak u toku mraza. Međutim, to može biti teško izvodljivo kada mraz dugo traje, u toku noći i ranog jutra, a posebno ako se ponavlja iz dana u dan. Postoje i druge metode kao što je prskanje različitim sredstvima, ali one su takođe manje efikasne i često neproverene – objasnio je Đurović.

Prema njegovom mišljenju, važno rešenje su preventivne mere – pravilan odabir voćke i sorte za različite lokalitete. U tome treba da pomogne takozvana rejonizacija voćarstva, koja kod nas još nije do kraja sprovedena, a koja treba da služi i državi i proizvođačima kao vodič u sadnji, posebno sada, u uslovima klimatskih promena. Đurović smatra da rejonizacija treba da se sprovede i na mikronivou jer moguće su mikroklimatske razlike i na malim površinama.

Podsetimo, Beograd i čitavu Srbiju zahvatilo je veliko zahlađenje koje se naročito ispoljilo 8. aprila kada je temperatura bila u „debelom” minusu. A kada temperature padnu na više od dva stepena ispod nule u ovo doba godine, javlja se opasnost po voćne zasade jer su mnoge voćke tada u ranjivim fazama cvetanja.

– Prethodni jaki mraz u drugoj polovini marta već je ugrozio kajsije i breskve, a ovaj je oštetio trešnje i višnje, šljive, kruške i jabuke širom Srbije. Sve zavisi od konkretnih uslova u pojedinačnim voćnjacima i od toga koliko je daleko koja biljka stigla u cvetanju, što opet zavisi i od sorti zasađenog voća. Kada je reč o prolećnom mrazu u voćarstvu, jasno je da od jednog dana zavisi čitava godina – upozorio je profesor Đurović.

Opasnost od prolećnih mrazeva dodatno produbljuju klimatske promene, koje dovode do češće pojave toplog vremena u kasnu zimu, čime uzrokuju da voćke ranije počinju da cvetaju. Kako navodi portal „Klima 101”, usled porasta prosečnih temperatura, vreme početka vegetacije kod voćaka u Srbiji u proseku se pomerilo za dve nedelje unazad pa su mrazevi krajem zime postali opasniji nego što su nekada bili.

Rizik od kasnog mraza prepoznat je i u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je usvojen krajem 2023. godine, a u kojem stoji da je neophodno da Srbija poveća „ukupne iznose za subvencije za zaštitu od mraza za višegodišnje zasade i matične zasade”.

Mada postoje različite metode neposredne zaštite zasada od mraza, važna forma odbrane je bolja i informisanija sadnja, i to sorti koje su otpornije na mraz. I tu je ključna uloga države jer treba da postavi jasne vodiče za sadnju u uslovima koji su se drastično promenili u odnosu na vreme od pre samo nekoliko decenija.

Težak udarac za proizvodnju voća

Mraz je u martu i početkom aprila uništio oko 100.000 tona voća u Srbiji, izjavio je profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta u penziji Zoran Keserović. On je agenciji Beta rekao da je mraz između 18. i 19. marta uništio oko 80 odsto kajsija i oko 65 do 70 procenata ranih trešanja. Profesor Keserović rekao je da je to bio najjači mraz za poslednjih 20 godina. Zahvatio je Šumadiju i čak ga je bilo i na jugu. Drugi mraz, u noći između 6. i 7. aprila, dotukao je kajsije čak i na brdima Fruške gore i zahvatio Šumadiju gde je smrzao jabuke, najviše sorte ajdared, čak 70 odsto, zatim kruške i šljive. Kada izmrznu vodeće voćarske kulture, kao što su šljiva, jabuka i višnja, to je značajan udarac na proizvodnju voća, kazao je on.