Voće će biti skupo, a biće i uvoza

U Srbiji bi prinosi kajsije, breskve, trešnje, rane sorte višnje i šljive zbog poznih prolećnih mrazeva i izuzetno niske temperature za kraj aprila mogli biti manji ove godine od 30 do 90 odsto, a negde čak i do 100 procenata – izjavio je agroanalitičar Goran Đaković.

On je za Tanjug rekao da se zbog manjeg roda može očekivati da će i cena ovog voća biti nešto viša, kao i da će neke količine morati da se uvezu.

Đaković je naveo i da će u Srbiji jabuka, kao i ostalo voće koje u periodu aprilskih mrazeva nije bilo u cvetu, roditi dobro i da će rod tog voća biti kvalitetan. Kako kaže, procene su da će Severna Makedonija ostati bez roda jabuke jer su temperature, kada je to voće bilo u punom cvetu, bile čak minus osam stepeni i, prema slikama sa terena, vidi se da su cvetovi potpuno uveli.

Đaković je na pitanje kakvi se prinosi mogu očekivati u ratarstvu u Srbiji odgovorio da će oni biti standardni, precizirajući da je to negde oko pet tona pšenice po hektaru, dok se za kukuruz to još ne može proceniti, jer je tek vreme setve te kulture.

Kako je „Politika” već pisala, iznenadni mraz krajem marta načinio je štetu u voćnjacima širom zemlje. Najviše u zapadnoj Srbiji, a delimično i u Vojvodini. Na pojedinim lokalitetima temperatura se spuštala i do minus tri stepena, što je bio pravi šok za pojedine vrste voća u ovoj fazi razvoja. Stručnjaci su podsetili da od 2012. nijedna godina nije prošla bez prolećnih niskih temperatura koje donose velike štete proizvođačima pa posledično i kupcima koji voće plaćaju sve skuplje.

– Urađena je voćarska rejonizacija Srbije – to treba istaći i objaviti transparentnije. To je apel da se voćne vrste i sorte sade u onim uslovima gde ne dolazi često do izmrzavanja – rekao je za naš list profesor Zoran Keserović s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i dodao da, nažalost, svega oko sedam odsto voćara osigurava zasade od mrazeva, što je izuzetno malo ako se zna da su grad i mraz najčešći uzroci štete u zasadima.