Kraj ere hodočašća moćnih

Klaus Švab, osnivač Svetskog ekonomskog foruma koji svake godine okuplja poslovnu i političku elitu sveta u malom švajcarskom planinskom mestu Davos, podneo je 20. aprila ove godine ostavku na mesto predsednika Upravnog odbora te organizacije. Forum je prethodno najavio da će Švab, koji ima 87 godina, odstupiti s te funkcije, ali tada nije preciziran tačan vremenski okvir njegove ostavke. „Nakon moje nedavne najave, i kako ulazim u svoju 88. godinu, odlučio sam da se povučem s pozicije predsednika, kao i da se povučem iz članstva u Upravnom odboru, s trenutnim učinkom”, naveo je Švab u saopštenju koje je objavio SEF. 
Forum u Davosu osnovao je 1971. godine Klaus Švab, švajcarsko-nemački ekonomista i profesor, u pokušaju da „podstakne globalnu saradnju o političkim, društvenim i ekonomskim pitanjima”. Pominje se da je njegov otac Eugen Švab, industrijalac, bio pripadnik nacističke partije i prijatelj Adolfa Hitlera. Međutim, njegova povezanost s nacizmom izaziva određenu konfuziju, jer postoje i tvrdnje istoričara da nema čvrstih dokaza o njegovoj povezanosti s visokorangiranim nemačkim nacističkim zvaničnicima. 
Zapravo, autor same ideje o formiranju foruma bio je Henri Kisindžer u vreme kad je bio profesor na Univerzitetu Harvard, pri kojem je forum i trebalo da radi. Ali da bi se izbeglo da je to američka institucija, odlučeno da forum bude u „neutralnoj” Švajcarskoj, u Davosu, a kao osnivač je predstavljen Klaus Švab, bivši Kisindžerov student. 
Forum, koji se u početku zvao Evropski menadžment forum, formiran je u vreme kad je Amerika kao najveća svetska sila gradila razne neformalne grupe u svetu (od Grupe 7 najbogatijih zemalja do Trilateralne komisije), kako bi što više eliminisala zvanične međunarodne institucije nastale posle Drugog svetskog rata i izvan njih donosila i nametala odluke u svom interesu. S ubrzanjem globalizacije osamdesetih godina, većim ekonomskim i političkim povezivanjem sveta i padom komunizma, Forum u Davosu 1987. postaje Svetski ekonomski forum i time proširuje svoju misiju, jer od evropskog postaje svetski, a od menadžmenta postaje ekonomski. 
Formalni cilj ove međunarodne organizacije, čije je sedište u blizini Ženeve, bio je da okupi javni i privatni sektor kako bi se pronašla rešenja za globalne probleme, što predstavlja jedan od temeljnih principa foruma „Posvećeni poboljšanju stanja u svetu”. Prvi sastanak foruma, pre više od pet decenija, održan je u Davosu, koji je od tada bio centar njegovog godišnjeg okupljanja, a ime odmarališta čak je postalo uobičajena skraćenica za događaj, koji je postao središte globalne politike i ekonomije. 
Forum u Davosu je „hodočašće bogatih i moćnih”, jer ko na njemu nije učestvovao ne može se smatrati važnim igračem na globalizovanoj planeti, a Davos je u medijskoj propagandi odavno predstavljan kao neka vrsta „svetske vlade”. Ovaj forum nije samo događaj, već globalna platforma koja omogućava liderima da rade na boljitku sveta, iako ga kritičari vide kao elitistički skup. Bez obzira na to, Davos ostaje mesto gde se oblikuju mnoge ideje koje utiču na globalne društvene, ekonomske i političke tokove. 
Susreti poput SEF-a odavno su u fokusu teoretičara zavere, ali Klaus Švab je to odnedavno, tačnije od 2020. Tada je obznanio inicijativu „Veliko resetovanje” (The Great Reset), a kratko posle toga objavljena je njegova istoimena knjiga. Ideja „velikog novog početka” glasi: pandemija virusa korona trebalo bi da se iskoristi kao šansa kako bi se društva i globalna privreda kreirali pravednije, socijalnije i ekološki održivije. Švabova dijagnoza je da na nivou ekonomije, ali i društva, postoje velike promene, na primer zbog klimatske krize ili mogućnosti digitalnog nadzora od strane vlada. 
Iz svega toga Švab zaključuje kako je, iz njegovog ugla gledanja, nužno okretanje takvoj vrsti kapitalizma, gde je u suštini reč o distanciranju od orijentacije ostvarivanja maksimalnog profita za preduzeća, ali i distanciranju od maksimalizacije bruto domaćeg proizvoda, odnosno reč je o drugačijem pogledu na privredu. Ne radi se samo o tome da neko kao čovek, kao preduzeće ili kao država zaradi što je moguće više, već da se udovolji različitim zahtevima različitih aktera. 
Postoji predrasuda o tome da „elita” radi na tome da uvede „novi svetski poredak”. Pandemija virusa korona i Veliko resetovanje mogu se vrlo dobro integrisati u tu priču. SEF-u i Švabu se, na primer, prebacuje da su izmislili pandemiju kako bi etablirali „novi svetski poredak”. 
Klaus Švab je na ovogodišnjem Davosu u januaru upozorio na „kritične izazove” s kojima se suočava današnji svet, kao što su oružani sukobi, ekstremni vremenski događaji, dezinformacije, sve veće podele unutar društava i država. On je napomenuo da svet istovremeno stoji na pragu prelaska iz industrijske ere u takozvano inteligentno doba, gde će veštačka inteligencija i druge revolucionarne tehnologije i inovacije fundamentalno transformisati ekonomske sisteme, poslovne modele i lične živote. Prelazak iz industrijskog u inteligentno doba odvija se eksponencijalnim tempom, noseći neviđene rizike za čovečanstvo, dok nastojimo da se pripremimo i prilagodimo njegovoj složenosti. Prema njegovom mišljenju, treba biti „konstruktivni optimista” i posvetiti se praktičnom rešavanju gorućih problema na globalnom nivou. 
Klaus Švab je u Davosu izneo i šokantne najave koje otkrivaju mračne planove globalista za resetovanje čovečanstva u 2025. i kasnije. Poništavanje američkih izbora, kreiranje serije globalnih kriza i totalna kontrola uz pomoć veštačke inteligencije, samo su deo strategije kojom Švab i njegove pristalice žele da oblikuju svet prema svom viđenju. U govorima prepunim pretnji i ideoloških poruka, Švab je jasno stavio do znanja da je demokratija kakvu poznajemo prepreka njihovom „novom svetskom poretku”. 
Švab tvrdi da su rezultati nedavnih američkih izbora dokaz da SAD više nisu sposobne da same sobom upravljaju. Kao rešenje, globalisti predlažu ukidanje izbora i uvođenje sistema u kojem bi zvaničnici bili nasumično birani iz grupe kandidata koju kontrolišu elitni „čuvari demokratije”. Adam Grant, saradnik SEF-a i savetnik Bila Gejtsa, otvoreno je izjavio da bi „eliminisanje izbora” osiguralo veći „integritet vlasti”. Prema njihovim planovima, SAD bi postale podređene centralizovanoj globalnoj vlasti, dok bi iluzija demokratije bila zamenjena autoritarnim upravljanjem. 
Jedan od ključnih alata u ovoj agendi jeste veštačka inteligencija, koja bi, prema Švabu, mogla da nadgleda populaciju, gasi otpor i obezbedi sprovođenje pravila bez pitanja. Ovaj plan uključuje i stvaranje globalnih kriza, poput pandemija, kako bi se narodi prisilili na pokornost. Insajderi sa Foruma u Davosu opisuju Švaba kao „paranoičnog i uznemirenog lidera koji sve više gubi kontrolu”, dok raste otpor prema njegovim planovima. 
Švabov cilj je srušiti američki Ustav i podrediti slobodne zemlje globalističkoj agendi. Švab je na zatvorenim sastancima predstavio pet glavnih rizika koji prete svetu u 2025. Iako su na prvi pogled to izazovi s kojima se suočava čovečanstvo, pažljiviji uvid otkriva da su mnogi od njih deo plana koji pogoduje globalističkim interesima. Pandemije, klimatske krize i uvođenje digitalne kontrole predstavljeni su kao „rešenja” za probleme koje sami globalisti aktivno kreiraju. Švabova želja je da se oblikuje i poslušno i lako kontrolisano čovečanstvo. 
Iako Švab i njegove pristalice nastoje da sprovedu svoju agendu iza zatvorenih vrata, glasovi otpora postaju sve jači. Uzbunjivači iz samog SEF-a počeli su da otkrivaju mračne planove globalista, dok širom sveta raste svest o pretnjama koje dolaze iz Davosa. Poruka je jasna: vreme je da se narod ujedini u odbrani slobode i prava na samoodlučivanje. Ovo je istorijski trenutak – borba protiv agende globalista zahteva buđenje svakog pojedinca. Ako se ne deluje sada, mogu se zauvek izgubiti temelji slobodnog društva. Borba nije završena – ona tek počinje, a Švabova vizija sveta ne sme postati realnost. 
Davosov model neoliberalnog modela društva, koji se širio planetom i uništio mnoge ekonomije, potrošen je. Postao je izvorište destrukcije i pretvorio se u instrument globalne pljačke, koji je oslabio i sam kolektivni Zapad. Zvanična vizija Davosa o funkcionalnoj globalnoj ekonomiji doživela je neuspeh i može se oceniti, mada se to još otvoreno ne priznaje, da Davos gubi bilo kakav širi svetski značaj.
Da li će odlazak Švaba, poznatog predstavnika globalističke ideologije, koji označava kraj jedne ere za forum, doneti promene, ostaje da se vidi.

*Ekonomista, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista