Vršačke zlatne devedesete pred Pančevcima

Pančevo – Književna opština Vršac, Bijenale mladih, Galerija „Konkordija”, izuzetna muzička, alternativna strip i umetnička scena, utrli su poslednje decenije prošlog veka, put decentralizaciji kulture u gradu Vršcu.

Iz tog vremena u pančevačku Galeriju savremene umetnosti stižu dela desetoro umetnika koji su najviše delovali i obeležili taj, kako ga kritika imenuje, svojevrsni kulturni eksperiment grada na severu Južnog Banata. Živ produktivan i prepoznatljiv, imao je i daleko širi kontekst, etablirajući odabrane umetnike sve do danas.

Pred Pančevcima su radovi Milana Blanuše, Zvonimira i Zdravka Santrača, Živka Grozdanića, Dragomira Ugrena, Tomislava Suheckog, Miroslava Pavlovića, Petra Lolića, Doru Bosioka, kao i umetnika mlađe generacije – Gorana Despotovskog, Jelene Gorički, Vesne Tokin, Danila Miloševa Vostoka, objedinjena autorskim projektom Nade Grozdanić, „Utopija kao intima”, do 30. aprila u Galeriji savremene umetnosti.

„Vršačka scena je bila bogata i potpuno svojstvena onim stabilnim svetskim. Vi zapravo niste mogli da nađete umetnika koji je loš. Može biti drugačiji, jer svi oni jesu bili drugačiji, ali mnogo važnije, bili su nezavisni u svom podvigu i u tome je počivala ta snaga. Ono što je držalo tu scenu tokom devedesetih je što je kao alternativna uvek otpornija na društvene promene, uvek je snažnija da se izbori sa nedaćama koje će društvo postaviti pred umetnike. Kako je nestala ta vršačka scena pitanje je za društvo koje odlikuje liberalni kapitalizam, kom kultura jednostavno ne treba, posebno kultura mladih. Utopija je nestala i prešla u prostore intime”, ocenjuje istoričar umetnosti Miloš Timotijević.

Izloženi radovi osvrt su i podsećanje, objašnjava za „Politiku” Nada Grozdanić, na stvaralaštvo predstavljenih autora i njihovo kontinuirano trajanje u istoriji srpske kulture. Izložba, a zapravo projekat „Utopija kao intima”, kroz stare i nove radove vršačkih umetnika, institucionalno artikuliše taj period i njegove aktere, a sve u nameri da se ukaže na značajan trag koje je njihovo delovanje ostavilo u srpskoj kulturi.

„Zašto projekat, a ne samo izložba. Zato, što sam kao aktivni svedok i učesnik u stvaralaštvu ovih umetnika, želela da se značajna scena devedesetih istakne, uredi, zabeleži, predstavi. Ovo je, naravno, samo jedan odabir umetnika, koji su obeležili, taj, ni za koga lak period, a opet svi skupa, imali su kroz svoje stvaralaštvo, kako Slavno Timotijević kaže, skriveni kapacitet suptilne pojave. Ovo su umetnici, koji su ušli u istoriju srpske umetnosti i kao takvi kroz svoje stvaralaštvo traju i danas. Utopije i intime tog perioda iskazane su kroz njihove radove, ali i delovanje, svako je imao svoje, a zajednička je danas, možda kroz ovu izložbu, počela i da se realizuje u najboljem svetlu”, objašnjava Nada Grozdanić.

Tih devedesetih, umetnička scena Vršca, oličena ovoga puta kroz radove različitih poetika, ali sve snažnih imena domaćeg vizuelnog stvaralaštva, dala je poseban doprinos. Svaki od autora imao je i prikazao neke svoje lične utopije, pa i dileme, da li uopšte stvarati umetnost. Taj nemir, da li je ta njihova umetnost, koja već ima predistoriju, ostala samo utopija, aktuelna je i danas.

Izložba-projekat „Utopija kao intima”, iz Pančeva će dalje put Srbije i regiona, a tu relaciju i odnos, njegova autorka će pokušati, kako napominje, da definiše i dalje materijalizuje.

„Projekat koji se realizuje u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti Vojvodine iz Novog Sada, podrazumeva kontekstualizovanje te neverovatne umetničke scene Vršca. Kao takav ima za cilj da se ostvari kroz jednu ozbiljnu knjigu – dokument, čiji zadatak je na koncu otrgnuti je od zaborava”, zaključuje autorka projekta, Nada Grozdanić.