Snaga emocija i poetika pokreta

Kada pomislim na naslove „Karmen svita i Bolero” obasjaju me uspomene, odnosno draž i uzbuđenje. Oba dela su jako poznata i retko se izvode u baletskim kompanijama, kaže mlada baletska zvezda Gala Jovanović, solistkinja Bečke državne opere, u razgovoru za „Politiku” najavljujući svoj novi susret sa beogradskom publikom.

Naime, u susret Svetskom danu igre, koji se obeležava 29. aprila, zemunski Madlenijanum će večeras, od 19.30, biti domaćin premijere baleta „Karmen svita i Bolero”.

– U pitanju su remek-dela maestralnog Morisa Ravela, a njegovo najpoznatije ostvarenje „Bolero” se prenosilo u raznim koreografijama kroz decenije. „Karmen svita” zahvaljujući adaptaciji Rodiona Ščerdina, koji je omogućio takođe da balet nastane kao svojstveni jednočinski umesto četvrtog čina po Žoržu Bizeu, ima posebno mesto u svetu umetnosti. Iako sam imala prilike da igram u oba baleta, svaki novi stil, odnosno koreografija, donosi sa sobom i nove izazove. Adaptaciju Aleksandra Ilića na koreografiju Alberta Alonsa, koja je i originalna verzija baleta „Karmen svita”, publika vrlo jasno može da prepozna – dodaje naša sagovornica.

Koreograf Aleksandar Ilić ovoga puta kombinuje savremenu interpretaciju dva muzička remek-dela: „Karmen svita” na muziku Žorža Bizea u adaptaciji Rodiona Ščedrina, i „Bolera” Morisa Ravela. Mlada Gala Jovanović ovoga puta nastupiće u naslovnoj u ulozi Karmen u delu „Karmen svita”, dok će lik Don Hozea tumačiti Aleksandr Polupanov, Eskamilja sprema Toma Križnar, Zunige igra Nikola Bjanko, a ulogu Usuda tumačiće Feodora Grujić.

Balet „Karmen svita” donosi adaptaciju Bizeove opere „Karmen”, pričajući strastvenu priču o nesputanoj i izazovnoj Karmen, simbolu slobode i sudbine koja se ne može izbeći. Kakva je to nova koreografska dinamika u kojoj se snaga i emocija prepliću u ovom moćnom scenskom izrazu, Gala Jovanović kaže:

– Imala sam u više navrata priliku da igram i odgledam oba dela, ponekad i preslušam. Jasno mi je bilo da su obe kompozicije vrlo snažne i dinamične. Mislim da je upravo u koreografijama „Bolera” i „Karmen svita” najznačajnije ispričati priču, tj. dočarati snagu emocija koja se svakako prepliće kroz oba dela od početka do kraja. Smatram da se u ovakvim ostvarenjima ne treba oslanjati samo na priču i glumu, već i na poetiku pokreta, uporedo prateći ta dva velika muzička komada.

Ovim događajem zemunska kuća umetnosti ujedno obeležava 150 godina od smrti Žorža Bizea i 150 godina od rođenja Morisa Ravela, spajajući dela dvojice velikih kompozitora u snažan umetnički doživljaj. Za Galu Jovanović ovaj nastup je, opet, poseban na svoj način.

– Vrlo sam uzbuđena dolaskom u Beograd i izvođenjem premijere „Karmen svita”. Iako sam napomenula da sam već učestvovala u oba baleta, ulogu Karmen nisam nikad odigrala. Ovo je svakako vrlo uzbudljiv i poseban trenutak za mene. Sam dolazak u Beograd i pripreme jedne potpuno nove uloge deluje zaista neverovatno – kaže umetnica.

Gala Jovanović rođena je u Beogradu, gde je završila Baletsku školu „Lujo Davičo” u klasi profesorke Milice Bezmarević. Obrazovanje je zatim nastavila u Bečkoj baletskoj akademiji. Koje su sličnosti, odnosno razlike između beogradske i bečke škole baleta, naša sagovornica otkriva:

– Sve do 2005. godine živela sam u Beogradu, vođena profesionalnim izazovima došla sam zatim u Beč na dalje usavršavanje. Tu sam se susrela sa drugim pedagozima, kao što su Galina Skuratova, Evelin Teri, što mi je i otvorilo nove mogućnosti napredovanja i prelaska u profesionalnu kompaniju. Iako je škola pružala isti sistem učenja baleta kao naš, po „Vaganovoj akademiji” razlike jesu postojale. Uočila sam da sam već prešla neke „nivoe” jer sam bila dve godine mlađa od svoje generacije, dok su studenti sa akademije u Beču tek učili nove baletske korake za koje sam ja već bila pripremljena u srednjoj školi „Lujo Davičo” u klasi Milice Bezmarević.

U toku završne godine u Bečkoj akademiji (2007), Gala Jovanović dobila je ponudu da se pridruži Teatar klasi i uči repertoar bečke Volksopere. Koliko je posvećenosti, sati provedenih u probnoj sali potrebno da se umetnik izbori za svoj status, priča:

– Godine 2006. u decembru ponuđen mi je aspirantski ugovor za Volksoperu, kojoj sam se pridružila nešto kasnije. Tu sam odigrala neke predstave i krajem juna 2007. godine ponuđen mi je ugovor za narednu sezonu. Tako je moja karijera i počela. Posle provedenih pet sezona u Volksoperi, 2012. godine prešla sam u Staatsoperu. Abnormalni broj sati, odricanja, ulaganja, fizičkog napora, neprekidnog razmišljanja su taj grubi deo dana i svakodnevice. Na kraju je rezultat uvek nadmašio sve te abnormalnosti.