Zašto je deo Evrope ostao u mraku

Bezbednost energetskog snabdevanja od ključne je važnosti za Evropsku uniju, izjavila je juče predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen povodom masovnog nestanka struje na Iberijskom poluostrvu 28. aprila. Kako je istakla, EU će učiniti sve da pomogne građanima i obnovi normalan elektroenergetski rad.

Fon der Lajenova je na platformi „Iks” navela da je razgovarala sa španskim i portugalskim premijerima Pedrom Sančezom i Luisom Montenegrom i potvrdila da je angažman EU u koordinaciji sa nacionalnim i evropskim vlastima, kao i u saradnji sa Grupom za koordinaciju elektroenergetskih sistema, preneo je Tanjug. Prva procena španskog elektrooperatora kompanije „Red elektrik” isključuje sajber-napad kao uzrok prekjučerašnjeg nestanka struje, a to je zaključila i portugalska vlada.

Portparolka EK Paula Pinjo izjavila je juče da će EU proučiti „nastale lekcije” iz nestanka struje u Španiji i Portugaliji, kako bi sprečila da se sličan incident dogodi drugde u Evropi.

Radnici Hitne pomoći u Španiji rekli su da su tokom nestanka struje spasili oko 35.000 putnika koji su bili zaglavljeni u vozovima i u metrou pod zemljom. Plaćanje karticama je bilo onemogućeno, a prodavnice, apoteke i ugostiteljski objekti su bili zatvoreni. Mnogi gradovi su bili u potpunom mraku tokom noći, a javne zgrade i spomenici su bili neosvetljeni.

I udaljene oblasti na Grenlandu ostale su preksinoć bez pristupa ključnim uslugama koje zavise od satelitskog signala, uključujući internet i telefone, saopštila je najveća telekomunikaciona grupa na Grenlandu. Kompanija „Tušaš” je navela u svom saopštenju da je izgubila vezu sa centrom za satelitske veze smeštenim u Španiji iz kojeg se obezbeđuju usluge telefonije, interneta, televizije i radija, preneo je Rojters.

U ponedeljak 28. aprila došlo je do potpunog raspada elektroenergetskih sistema (EES) Španije i Portugalije, a bez snabdevanja električnom energijom ostao je i jug Francuske. Milioni ljudi ostali su bez struje, a kolaps je izazvao velike probleme u transportu, telekomunikacijama, zdravstvu, praktično u svim privrednim i društvenim aktivnostima. Srećom, nema izveštaja o ljudskim žrtvama. To znači da ovaj raspad EES ne može da se poredi sa katastrofom koja je zadesila Teksas u februaru 2021. godine kada je smrtno stradalo više stotina ljudi. Po svojim posledicama, ovaj događaj je sličniji raspadu EES sistema Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i dela Hrvatske koji se desio 21. juna 2024. godine.

Najšira javnost Srbije sasvim opravdano se može zapitati šta se to dešava sa EES širom sveta, kuda sve to vodi i da li smo mi u Srbiji nekako zaštićeni od takvih događaja. A naša stručna energetičarska javnost duguje društvu i odgovore i zaključke.

Slobodan Ružić, doktor elektrotehnike i konsultant u kompaniji „Enerdži sejving grup”, podseća da je već drugi put za manje od godinu dana nastupio potpuni ili delimični raspad EES u više evropskih zemalja. Operater EES Španije kao uzrok navodi „redak atmosferski fenomen”, odnosno „indukovane atmosferske vibracije u visokonaponskoj mreži koje su izazvane efektom korone”. Prema objašnjenju nadležnog operatora, ovaj fenomen je izazvao ispad 400 kilovoltnog dalekovoda i razdvajanje EES Španije i Portugalije od EES Francuske, a zatim i raspad ovih sistema.

– Korona je dobro poznati efekat jonizacije vazduha oko provodnika visokonaponskih dalekovoda. Nastaje usled toga što električno polje na površini provodnika postane veće od dielektrične čvrstoće vazduha. Ponekad, uglavnom pri povećanoj vlažnosti koja utiče na smanjenje izolacionih svojstava vazduha, korona se može zapaziti oko provodnika dalekovoda 220 i 400 kilovolta. Karakterišu je plavičasti oreol oko provodnika, pucketanje vazduha i buka. Korona izaziva povećanje gubitaka u prenosu, a da bi se pojava korone smanjila na minornu i praktično zanemarivu pojavu, dalekovodi 400 kilovolta projektuju se sa dva međusobno razdvojena provodnika po fazi, čime se električno polje na njihovoj površini znatno smanjuje u odnosu na primenu jednog provodnika većeg preseka – objašnjava Ružić.

Priznaje, da nikada nije u svojoj dugoj karijeri čuo niti pročitao da je korona, bilo kad u bilo kom EES-u, izazvala „indukovane atmosferske vibracije” i ispad dalekovoda. Ako se potvrde pretpostavke da je to zaista bio početak problema, možda će nas ovaj događaj dovesti do nekih unapređenja u projektovanju 400 kilovoltnog dalekovoda.

Međutim, šturo saopštenje operatora sistema Španije ni izdaleka ne identifikuje stvarne uzroke raspada EES. Jer prema jednom od bazičnih pravila elektroenergetičarske struke, kriterijumu (N-1) sigurnosti, ispad bilo kog elementa sistema, čak i najvećeg agregata ili najopterećenijeg dalekovoda, ne bi smeo da prouzrokuje prekid snabdevanja kod bilo kog pojedinačnog potrošača, a kamoli raspad sistema. To je normalni radni režim EES-a, a svaka dispečerska služba bi morala da vodi računa da im sistem uvek bude u tom režimu rada.

– U takozvanom prethavarijskom radnom režimu postoji opasnost da ispad nekog kritičnog elementa sistema izazove lančanu reakciju, odnosno preopterećenje i ispade drugih elemenata, odnosno raspad EES. Ako sistem radi u takvom režimu rada i desi se kritični ispad, raspad sistema se više ne može sprečiti. Zbog toga bi, čim nastupi prethavarijski režim rada, svaka dispečerska služba trebalo da reaguje preventivno, odnosno da adekvatnim upravljačkim akcijama svoj EES što pre vrati u normalan radni režim. Tipična akcija koja se tada preduzima je korišćenje hladne rezerve, odnosno uključivanje u pogon nekog novog agregata, što dovodi do rasterećenja ostalih, promene tokova snaga u prenosnom sistemu i povećanja raspoložive tople operativne rezerve. Očigledno, EES Španije i Portugalije, a jednim delom i Francuske, radili su u prethavarijskom režimu, bez dovoljno obrtne regulacione rezerve. Drugim rečima, svi su bili dominantno oslonjeni na proizvodnju iz neupravljivih izvora energije, odnosno na solarne elektrane i vetroelektrane. U pogonu nije bilo dovoljno hidroelektrana i termoelektrana, čija inercija bi sprečila nagli pad frekvencije i koje bi omogućile da se proizvodnja automatski poveća i vrati frekvenciju na 50 herca pre nego što dođe do lančanog reagovanja zaštite i ispada jedne proizvodne jedinice za drugom – ističe naš sagovornik.

Ne zna, naglašava, da li su kolege imale takve izvore u hladnoj rezervi pa ih nisu uključivali zbog zahteva njihovih kompanija da se ostvari maksimalni profit na tržištu ili ih uopšte nisu imali na raspolaganju jer su stare elektrane konzervirane, a gradnja novih je zabranjena političkom odlukom tvoraca Zelene agende. Ali svodi se na isto. EES u Evropi više ne funkcioniše imajući kao osnovni zahtev sigurnost snabdevanja potrošača. Ideološki razlozi i želja za maksimiziranjem profita promenili su tu paradigmu planiranja razvoja i rada EES koja je vodila računa o opštem dobru.

– Na kraju, za nas je najvažnije da izvučemo pouke i usmerimo brod srpske elektroenergetike tako da se ne slupa o hridi Scile i Haribde (morskih čudovišta u grčkoj mitologiji), odnosno o zahteve evropske Zelene agende i slobodnog tržišta električne energije. Za svakog ko predugo ostane na putu trenutno vladajućeg zelenog i tržišnog fundamentalizma, uključujući i Srbiju, važi ono staro narodno upozorenje: „Zlu se nadaj, dobro biti neće”. Umesto da sledimo taj pogrešni put, treba izgraditi i pustiti u pogon još 600 megavata termoagregata na domaći lignit. Treba izučavati nuklearnu energetiku i biti spreman da za deset godina pokrenemo izgradnju oko 3.000 megavata nuklearnih elektrana. Treba izgraditi RHE „Bistrica” i RHE „Đerdap 3” ili alternativne reverzibilne hidroelektrane snage oko 1.100 megavata i akumulacionog kapaciteta oko 550 gigavat-časova. S takvim baznim agregatima naš sistem će moći sigurno da funkcioniše i sa vetroelektranama snage 2.200 megavata i solarnim elektranama snage 2.000 megavata koje su takođe potrebne, a snabdevanje Srbije električnom energijom biće obezbeđeno za ceo 21. vek – zaključuje dr Ružić.