Зашто је део Европе остао у мраку

Безбедност енергетског снабдевања од кључне је важности за Европску унију, изјавила је јуче председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поводом масовног нестанка струје на Иберијском полуострву 28. априла. Како је истакла, ЕУ ће учинити све да помогне грађанима и обнови нормалан електроенергетски рад.

Фон дер Лајенова је на платформи „Икс” навела да је разговарала са шпанским и португалским премијерима Педром Санчезом и Луисом Монтенегром и потврдила да је ангажман ЕУ у координацији са националним и европским властима, као и у сарадњи са Групом за координацију електроенергетских система, пренео је Танјуг. Прва процена шпанског електрооператора компаније „Ред електрик” искључује сајбер-напад као узрок прекјучерашњег нестанка струје, а то је закључила и португалска влада.

Портпаролка ЕК Паула Пињо изјавила је јуче да ће ЕУ проучити „настале лекције” из нестанка струје у Шпанији и Португалији, како би спречила да се сличан инцидент догоди другде у Европи.

Радници Хитне помоћи у Шпанији рекли су да су током нестанка струје спасили око 35.000 путника који су били заглављени у возовима и у метроу под земљом. Плаћање картицама је било онемогућено, а продавнице, апотеке и угоститељски објекти су били затворени. Многи градови су били у потпуном мраку током ноћи, а јавне зграде и споменици су били неосветљени.

И удаљене области на Гренланду остале су прексиноћ без приступа кључним услугама које зависе од сателитског сигнала, укључујући интернет и телефоне, саопштила је највећа телекомуникациона група на Гренланду. Компанија „Тушаш” је навела у свом саопштењу да је изгубила везу са центром за сателитске везе смештеним у Шпанији из којег се обезбеђују услуге телефоније, интернета, телевизије и радија, пренео је Ројтерс.

У понедељак 28. априла дошло је до потпуног распада електроенергетских система (ЕЕС) Шпаније и Португалије, а без снабдевања електричном енергијом остао је и југ Француске. Милиони људи остали су без струје, а колапс је изазвао велике проблеме у транспорту, телекомуникацијама, здравству, практично у свим привредним и друштвеним активностима. Срећом, нема извештаја о људским жртвама. То значи да овај распад ЕЕС не може да се пореди са катастрофом која је задесила Тексас у фебруару 2021. године када је смртно страдало више стотина људи. По својим последицама, овај догађај је сличнији распаду ЕЕС система Албаније, Црне Горе, Босне и Херцеговине и дела Хрватске који се десио 21. јуна 2024. године.

Најшира јавност Србије сасвим оправдано се може запитати шта се то дешава са ЕЕС широм света, куда све то води и да ли смо ми у Србији некако заштићени од таквих догађаја. А наша стручна енергетичарска јавност дугује друштву и одговоре и закључке.

Слободан Ружић, доктор електротехнике и консултант у компанији „Енерџи сејвинг груп”, подсећа да је већ други пут за мање од годину дана наступио потпуни или делимични распад ЕЕС у више европских земаља. Оператер ЕЕС Шпаније као узрок наводи „редак атмосферски феномен”, односно „индуковане атмосферске вибрације у високонапонској мрежи које су изазване ефектом короне”. Према објашњењу надлежног оператора, овај феномен је изазвао испад 400 киловолтног далековода и раздвајање ЕЕС Шпаније и Португалије од ЕЕС Француске, а затим и распад ових система.

– Корона је добро познати ефекат јонизације ваздуха око проводника високонапонских далековода. Настаје услед тога што електрично поље на површини проводника постане веће од диелектричне чврстоће ваздуха. Понекад, углавном при повећаној влажности која утиче на смањење изолационих својстава ваздуха, корона се може запазити око проводника далековода 220 и 400 киловолта. Карактеришу је плавичасти ореол око проводника, пуцкетање ваздуха и бука. Корона изазива повећање губитака у преносу, а да би се појава короне смањила на минорну и практично занемариву појаву, далеководи 400 киловолта пројектују се са два међусобно раздвојена проводника по фази, чиме се електрично поље на њиховој површини знатно смањује у односу на примену једног проводника већег пресека – објашњава Ружић.

Признаје, да никада није у својој дугој каријери чуо нити прочитао да је корона, било кад у било ком ЕЕС-у, изазвала „индуковане атмосферске вибрације” и испад далековода. Ако се потврде претпоставке да је то заиста био почетак проблема, можда ће нас овај догађај довести до неких унапређења у пројектовању 400 киловолтног далековода.

Међутим, штуро саопштење оператора система Шпаније ни издалека не идентификује стварне узроке распада ЕЕС. Јер према једном од базичних правила електроенергетичарске струке, критеријуму (Н-1) сигурности, испад било ког елемента система, чак и највећег агрегата или најоптерећенијег далековода, не би смео да проузрокује прекид снабдевања код било ког појединачног потрошача, а камоли распад система. То је нормални радни режим ЕЕС-а, а свака диспечерска служба би морала да води рачуна да им систем увек буде у том режиму рада.

– У такозваном претхаваријском радном режиму постоји опасност да испад неког критичног елемента система изазове ланчану реакцију, односно преоптерећење и испаде других елемената, односно распад ЕЕС. Ако систем ради у таквом режиму рада и деси се критични испад, распад система се више не може спречити. Због тога би, чим наступи претхаваријски режим рада, свака диспечерска служба требало да реагује превентивно, односно да адекватним управљачким акцијама свој ЕЕС што пре врати у нормалан радни режим. Типична акција која се тада предузима је коришћење хладне резерве, односно укључивање у погон неког новог агрегата, што доводи до растерећења осталих, промене токова снага у преносном систему и повећања расположиве топле оперативне резерве. Очигледно, ЕЕС Шпаније и Португалије, а једним делом и Француске, радили су у претхаваријском режиму, без довољно обртне регулационе резерве. Другим речима, сви су били доминантно ослоњени на производњу из неуправљивих извора енергије, односно на соларне електране и ветроелектране. У погону није било довољно хидроелектрана и термоелектрана, чија инерција би спречила нагли пад фреквенције и које би омогућиле да се производња аутоматски повећа и врати фреквенцију на 50 херца пре него што дође до ланчаног реаговања заштите и испада једне производне јединице за другом – истиче наш саговорник.

Не зна, наглашава, да ли су колеге имале такве изворе у хладној резерви па их нису укључивали због захтева њихових компанија да се оствари максимални профит на тржишту или их уопште нису имали на располагању јер су старе електране конзервиране, а градња нових је забрањена политичком одлуком твораца Зелене агенде. Али своди се на исто. ЕЕС у Европи више не функционише имајући као основни захтев сигурност снабдевања потрошача. Идеолошки разлози и жеља за максимизирањем профита променили су ту парадигму планирања развоја и рада ЕЕС која је водила рачуна о општем добру.

– На крају, за нас је најважније да извучемо поуке и усмеримо брод српске електроенергетике тако да се не слупа о хриди Сциле и Харибде (морских чудовишта у грчкој митологији), односно о захтеве европске Зелене агенде и слободног тржишта електричне енергије. За сваког ко предуго остане на путу тренутно владајућег зеленог и тржишног фундаментализма, укључујући и Србију, важи оно старо народно упозорење: „Злу се надај, добро бити неће”. Уместо да следимо тај погрешни пут, треба изградити и пустити у погон још 600 мегавата термоагрегата на домаћи лигнит. Треба изучавати нуклеарну енергетику и бити спреман да за десет година покренемо изградњу око 3.000 мегавата нуклеарних електрана. Треба изградити РХЕ „Бистрица” и РХЕ „Ђердап 3” или алтернативне реверзибилне хидроелектране снаге око 1.100 мегавата и акумулационог капацитета око 550 гигават-часова. С таквим базним агрегатима наш систем ће моћи сигурно да функционише и са ветроелектранама снаге 2.200 мегавата и соларним електранама снаге 2.000 мегавата које су такође потребне, а снабдевање Србије електричном енергијом биће обезбеђено за цео 21. век – закључује др Ружић.