Monografija nije katalog

Spor između vajara Ostoje Balkanskog (1937) i Istorijskog muzeja Srbije se nastavlja. Umetnik je, da podsetimo, povodom dva veka od Prvog srpskog ustanka, poklonio 69 reljefa-portreta znamenitih Srba, od Nemanje do današnjih dana. U Muzeju u Orašcu, tokom proslave, bilo je izloženo deset portreta srpskih vojvoda, rad Ostoje Balkanskom. Njegovog imena, tvrdi vajar, nigde nije bilo. Nema ga u katalozima i programima proslave. Kao da je neko želeo da poništi njegova autorska prava.

U razgovoru sa Anom Stolić, direktorkom Istorijskog muzeja Srbije, čuli smo potpuno drugu priču.

U Muzeju u Orašcu izloženo je deset, a u OŠ „Prvi Srpski ustanak”, takođe u Orašcu, još 58 reljefa-portreta. Muzej je povodom jubileja štampao i katalog pod istim nazivom pod kojim je najavljena i izložba u školi – „Obnovitelji Srbije – reljefi”, autora Ostoje Gordanića Balkanskog. Katalog je štampan na srpskom i engleskom i poklanjan je posetiocima u Orašcu na dan jubileja.

Balkanski ne spori da je Istorijski muzej Srbije, povodom dva veka Prvog srpskog ustanka, štampao njegovu luksuznu monografiju „Obnovitelji Srbije – reljefi”, ali to nije katalog za izložbu, koja je otvorena u Spomen-školi u Orašcu, pod naslovom: „Službeno odelo u Srbiji 19. veka i reljefi značajnih ličnosti ustaničkog perioda”. Na ovoj izložbi Balkanski je izložio 59 reljefa-portreta.

U programu centralne proslave, koji su objavili Ministarstvo kulture Republike Srbije i Narodna biblioteka Srbije, izložba je najavljena, ali imena Ostoje Balkanskog stvarno nema.

U Muzeju u Orašcu, u kome su osim reljefa izloženi i drugi muzejski predmeti, ispod svakog reljefa, tvrdi Ana Stolić, bilo je ime autora Ostoje Gordanića Balkanskog.

To je tačno, kaže Balkanski i dodaje da je u Muzeju prvog srpskog ustanka u Orašcu izloženo deset njegovih reljefa-portreta, što čini trećinu postavke, a njegovih radova i njegovog imena nema u katalogu „Prvi srpski ustanak 1804-1813”, čiji je izdavač Istorijski muzej Srbije. Autor nam je dao na uvid katalog: istina je njegovih radova i njegovog imena u tom katalogu nema.

Ana Stolić, takođe, tvrdi da je na sajtu Vlade Republike Srbije www.srbija.sr.gov.yu u decembru 2003. godine objavljen program centralne proslave „Srbija 1804-2004”. U okviru programa za 15. februar 2004. godine najavljene su izložbe u Orašcu, i tu je navedena i izložba „Reljefi značajnih ličnosti Srbije prve polovine 19. veka”, čiji je autor Ostoja Gordanić Balkanski.

Balkanski tvrdi, pokazujući fotokopiju, da ni to nije tačno. Ovo je danas, pet godina posle događaja, teško proveriti. Danas su na sajtu vlade druge vesti: Cvetković očekuje usvajanje budžeta do kraja kalendarske godine, Švedska podržava evropske integracije Srbije, Do kraja godine tender za privatizaciju preostalih društvenih preduzeća...

U maju 1996. godine Balkanski je tužio Istorijski muzej Srbije zbog povrede autorskih prava. Do sada je održano osam ročišta (jedno 2006, pet u 2007. i dva ove godine). Naredno je zakazano za 28. januar 2009. godine u Okružnom sudu u Beogradu.

Ana Stolić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije, smatra da Balkanski ima više razloga da se ljuti, ako je bilo nekih propusta, na Vladu Srbije i Organizacioni odbor proslave, nego na Muzej.

„Politika” će narednih dana pokušati da pomiri dve, za sada, nepomirljive strane.