Монографија није каталог

Спор између вајара Остоје Балканског (1937) и Историјског музеја Србије се наставља. Уметник је, да подсетимо, поводом два века од Првог српског устанка, поклонио 69 рељефа-портрета знаменитих Срба, од Немање до данашњих дана. У Музеју у Орашцу, током прославе, било је изложено десет портрета српских војвода, рад Остоје Балканском. Његовог имена, тврди вајар, нигде није било. Нема га у каталозима и програмима прославе. Као да је неко желео да поништи његова ауторска права.

У разговору са Аном Столић, директорком Историјског музеја Србије, чули смо потпуно другу причу.

У Музеју у Орашцу изложено је десет, а у ОШ „Први Српски устанак”, такође у Орашцу, још 58 рељефа-портрета. Музеј је поводом јубилеја штампао и каталог под истим називом под којим је најављена и изложба у школи – „Обновитељи Србије – рељефи”, аутора Остоје Горданића Балканског. Каталог је штампан на српском и енглеском и поклањан је посетиоцима у Орашцу на дан јубилеја.

Балкански не спори да је Историјски музеј Србије, поводом два века Првог српског устанка, штампао његову луксузну монографију „Обновитељи Србије – рељефи”, али то није каталог за изложбу, која је отворена у Спомен-школи у Орашцу, под насловом: „Службено одело у Србији 19. века и рељефи значајних личности устаничког периода”. На овој изложби Балкански је изложио 59 рељефа-портрета.

У програму централне прославе, који су објавили Министарство културе Републике Србије и Народна библиотека Србије, изложба је најављена, али имена Остоје Балканског стварно нема.

У Музеју у Орашцу, у коме су осим рељефа изложени и други музејски предмети, испод сваког рељефа, тврди Ана Столић, било је име аутора Остоје Горданића Балканског.

То је тачно, каже Балкански и додаје да је у Музеју првог српског устанка у Орашцу изложено десет његових рељефа-портрета, што чини трећину поставке, а његових радова и његовог имена нема у каталогу „Први српски устанак 1804-1813”, чији је издавач Историјски музеј Србије. Аутор нам је дао на увид каталог: истина је његових радова и његовог имена у том каталогу нема.

Ана Столић, такође, тврди да је на сајту Владе Републике Србије www.srbija.sr.gov.yu у децембру 2003. године објављен програм централне прославе „Србија 1804-2004”. У оквиру програма за 15. фебруар 2004. године најављене су изложбе у Орашцу, и ту је наведена и изложба „Рељефи значајних личности Србије прве половине 19. века”, чији је аутор Остоја Горданић Балкански.

Балкански тврди, показујући фотокопију, да ни то није тачно. Ово је данас, пет година после догађаја, тешко проверити. Данас су на сајту владе друге вести: Цветковић очекује усвајање буџета до краја календарске године, Шведска подржава европске интеграције Србије, До краја године тендер за приватизацију преосталих друштвених предузећа...

У мају 1996. године Балкански је тужио Историјски музеј Србије због повреде ауторских права. До сада је одржано осам рочишта (једно 2006, пет у 2007. и два ове године). Наредно је заказано за 28. јануар 2009. године у Окружном суду у Београду.

Ана Столић, директорка Историјског музеја Србије, сматра да Балкански има више разлога да се љути, ако је било неких пропуста, на Владу Србије и Организациони одбор прославе, него на Музеј.

„Политика” ће наредних дана покушати да помири две, за сада, непомирљиве стране.