Rektorova platforma

Čedomir Antić*

Platforma rektora Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladana Đokića za pregovore sa predsednikom vlade silno je zainteresovala javnost. Posle pet meseci potpune blokade Univerziteta u Beogradu jedan ovakav dokument prvi put jasno pokazuje stanovište najvećeg univerziteta u Srbiji, a možda, u izvesnoj meri, i njegove ciljeve. Do sada, osim donekle iz onog pisma u kojem prošireni rektorski kolegijum tvrdi da za blokade nema bilo kakvu odgovornost i zahteva da univerzitetu budu isplaćene sve prinadležnosti bez obzira na višemesečnu, nezakonitu obustavu rada bez presedana u našoj istoriji, naša javnost nije imala prilike da čuje bilo kakav artikulisan stav sa najviše univerzitetske adrese.

Nažalost, platforma za pregovore sa predsednikom vlade nije mnogo promenila ovaj tugaljivi utisak. U ovom dokumentu univerzitetska vlast tvrdi da ne samo što nema udela u višemesečnom stanju univerziteta već „ne raspolaže mehanizmima, ni faktičkim mogućnostima da okončaju blokade”. Dakle, baš kao i prilikom nezakonite blokade Filozofskog fakulteta u Beogradu iz 2014. godine. Univerzitetske vlasti tvrdile su tada da je čak i grupi od šezdesetak nepoznatih osoba, koje možda i nisu bili studenti, dozvoljeno da nesmetano blokiraju rad bilo koje visokoškolske ustanove u kojoj mogu studirati hiljade i biti zaposlene stotine osoba. Pritom, na raspolaganju fakultetskim i univerzitetskim ustanovama ne stoji upravo ništa: ni disciplinske mere, ni mogućnost da se radi zaštite zakona i ljudskih prava obrate policiji. Dekan Arsenijević je 2014. makar isključio grejanje na otetom fakultetu, rektoru Đokiću danas upravo ništa ne pada na pamet.

No, iako odbija svaku mogućnost da univerzitet deli odgovornost za blokade, rektor se ne libi da ih opravda i pohvali. Niti jedan od fakulteta nije sproveo bilo kakve disciplinske mere, čak i protiv najnasilnijih blokadera. Mnogi dekani i časnici fakulteta pokazivali su pritom i dirljive izlive solidarnosti i podrške (pa je tako, recimo, dekan Filozofskog fakulteta g. Danijel Sinani, bez sumnje, ne protiv volje svojih prodekana g. Perice Špehara i gđe. Nataše Simić, te upravnika Odeljenja za istoriju g. Vlade Stankovića, završio svoje obraćanje Nastavno-naučnom veću uz poruku „Pumpaj, pumpaj...”). Zato se postavlja pitanje da li je moguće da je potreba da uprava univerziteta sedi na dve stolice i omogući dalji priliv državnog novca kao naknadu za nerad tolika da u javnim nastupima nisu spremni da svoje reči i dela i brane.

Svakako najzanimljiviji segment platforme je onaj u kojem njeni autori stavljaju međunarodno pravo iznad nacionalnog. Oni za blokade tvrde: „Taj vid protesta je legitiman oblik ostvarivanja prava na slobodu izražavanja i okupljanja, u skladu sa čl. 11. Evropske konvencije o ljudskim pravima i praksom Evropskog suda za ljudska prava.” Ovaj član, međutim, govori o slobodi „mirnog okupljanja i udruživanja”. Nema reči o zabrani kretanja, rada, obrazovanja, uzurpaciji, uskraćivanju dijaloga i prava na odlučivanje legitimnim ustanovama. U stavu 2. ovog člana stoji i: „Za vršenje ovih prava ne smeju se postavljati nikakva ograničenja, osim onih koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih...” Dakle, ovaj član se ne odnosi na slučajeve kada su narušena prava i slobode drugih, što blokade fakulteta i državnih ustanova nesumnjivo čine. Postoji, a neobično je da ni rektor, ni njegovi saučesnici iz proširenog kolegijuma, ali ni brojni pravnici na univerzitetu, nisu primetili i član 17. iste konvencije, koji se odnosi na „Zabranu zloupotrebe prava”. Tamo izričito piše: „Ništa u ovoj konvenciji ne može se tumačiti tako da podrazumeva pravo bilo koje države, grupe ili lica da se upuste u neku delatnost ili izvrše neki čin koji je usmeren na poništavanje bilo kog od navedenih prava i sloboda ili na njihovo ograničavanje u većoj meri od one koja je predviđena konvencijom.”

No, ako rektor i drugovi nisu stigli do 17. člana, svakako nisu čitali ni Dodatni protokol uz Konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, čiji 2. član propisuje pravo na obrazovanje: „Niko ne može biti lišen prava na obrazovanje.” Vidimo ipak da može i to marginalizacijom legitimnih ustanova (studentski parlament), uzurpacijom nastavnih veća koja su pretvorena u slušaonice (bar kada je reč o Filozofskom fakultetu) i pilatovskim držanjem rektora po kome su blokaderi nazvali trg ispred RTS-a, a on odbija bilo kakvu odgovornost za svoja „uzvišena i hrabra” dela. Ipak, prema članu 64, stav 3. Zakona o visokom obrazovanju: „Rektor je dužan da pisanim putem upozori dekana i savet fakulteta na postupanje i odluke suprotne ovom zakonu ili statutu univerziteta.” Podržavajući nezakonite blokade i obožavajući totalitarne plenume, fakulteti Univerziteta u Beogradu prema rektorovom tumačenju nisu doneli odluke suprotne Zakonu ili Statutu Univerziteta.

Za Vladu Srbije rektorova platforma ima samo pitanja: kada će početi ponovo da isplaćuje plate i druge prinadležnosti, kako će nadoknaditi nastavu, pa čak i šta planira u vezi sa ispunjenjem blokaderskih zahteva. Od vlade zahteva da obustavi vanredne nadzore i ne šalje finansijske inspekcije, ali i da smesta i potpuno utiče na medije (većinom privatne), koji je podržavaju, da prestanu sa „medijskom hajkom” na rektora, dekane, studente...” O razumevanju pravne države, kad je reč o rektoru, rečito govori činjenica da je otkazao sastanak sa premijerom kada mu je stigla privatna tužba pojedinih studenata. Neobično.

Čuli smo od blokadera da je predsednik republike nenadležan za dokumentaciju u vezi sa padom nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Primetio sam da nije bilo razgovora, do izbora g. Macuta, ni sa Vladom Srbije. Imam pitanje za rektora g. Đokića: „Da li je za dokumentaciju u vezi sa rekonstrukcijom železničke mreže, pa i nadstrešnice, odgovorno preduzeće „Infrastruktura Železnice Srbije”? Verovatno je u većoj meri nadležno nego predsednik ili premijer. Na čelu Skupštine IŽS je u vreme početka blokada bio prorektor Univerziteta u Beogradu g. Nebojša Bojović.

Zašto, gospodine rektore, ne pitate nadležnog, ne da li je odgovoran – jer u Vašoj političkoj kulturi su odgovorni samo politički neprijatelji – već zašto nije obezbedio ostvarenje prvog i najznačajnijeg blokaderskog zahteva?

*Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu