Danas je Đurđevdan

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog velikomučenika Georgija, to jest Đurđevdan, obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru. Prema broju svečara, druga je najčešća slava u Srbiji, dok je u Republici Srpskoj na prvom mestu. SPC na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog velikomučenika Georgija. Ovaj svetitelj zaštitnik je profesija, organizacija i bolesnika.

Sveti Georgije rođen je 275/280. godine u maloazijskoj oblasti Kapadokiji, u bogatoj i uglednoj hrišćanskoj porodici. Izrastao je u snažnog i hrabrog mladića i uzeli su ga u vojsku, gde se istakao svojom hrabrošću. Od običnog vojnika napredovao je do tribuna već u dvadesetoj godini, odnosno u čin komita, to jest vojvode, u koji ga je prozveo car Dioklecijan.

I ja verujem u Boga

Videvši da je počelo istrebljavanje hrišćana, Sveti Georgije je podelio svoje blago siromašnima i oslobodio svoje robove. Na jednom saboru je govorio protiv progona, izašao je pred cara i rekao da je hrišćanin, pa je car naredio da ga zatvore u tamnicu. Mučili su ga, ali je odbio da se odrekne vere. Car mu je tražio da se pokloni pred kipom boga Apolona i rekao da će mu poštedeti život. Sveti Georgije je prišao statui i prekrstio je. Ta statua se srušila, a potom i sve druge u hramu. Na to je carica Aleksandra viknula: „I ja verujem u Boga koji Đorđu daje toliku snagu.” Zbog toga je car naredio da se odrubi glava i Svetom Georgiju i carici Aleksandri, koja je, međutim, izdahnula na putu do mesta pogubljenja.

Na ikonama

Sveti Georgije se na ikonama predstavlja u vojvodskom odelu, na konju sa kojeg kopljem probada aždaju. Nešto dalje od njega stoji jedna žena u gospodskom odelu. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala” brojne hrišćane, a koju je svetitelj pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu”. Žena na ikoni je Sveta Aleksandra, supruga cara Dioklecijana, i veruje se da predstavlja simbolično mladu hrišćansku crkvu.

Istorijske tačke

U vreme srpskog ropstva pod Turcima, Turci su odredili da im se godišnji porez plaća u dva dela, baš na Đurđevdan i na Mitrovdan. Na ovaj dan su hajduci napuštali svoja mesta zimovanja i jatake i odlazili u šumu na zakazano mesto da ponovo otpočnu sa hajdukovanjem. Od tada je ostala i izreka: „Đurđev danak – hajdučki sastanak, Mitrov danak – hajdučki rastanak.”

Vlada Kraljevine Jugoslavije i Jugoslovenski radnički savez su 1940. godine promovisali Đurđevdan kao praznik rada, a što je u Batinim fabrikama u Borovu bila praksa još od 1933, eksplicitno umesto „internacionalnog marksističkog prvog maja”.

Narodni običaji

Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, da je vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik je vezano toliko običaja i verovanja kao za ovaj. Između ostalih, tri glavna običaja su: pletenje venaca od bilja, umivanje biljem i kupanje na reci. Sada se to uglavnom radi za Prvi maj, ali narod i na Đurđevdan rano pre zore odlazi u prirodu zajednički na „đurđevdanski uranak”.