Turisti ne vide muke „bodula”

Nedavna tragična smrt jednog mladića sa Lastova, kome hitna pomoć nije uspela da spase život, skrenula je u Hrvatskoj pažnju javnosti na probleme ostrvljana – nekoliko meseci ranije nego što je uobičajeno.

Naime, o teškoćama svakodnevnog života na ostrvima obično se govori samo u jeku tyrističke sezone. Malo ko bi da sluša o tamošnjim mukama sa saobraćajem, snabdevanjem, infrastrukturom, zdravstvom, obrazovanjem i drugim problemima. A situacija na velikoj većini od oko 50 naseljenih hrvatskih ostrva zapravo je uvek jednako zahtevna i složena.

„Reklo bi se da će ulaskom u 21. vek i ostrvljanima postati lakše, ali to se nije dogodilo”, rekao je Jurica Gašpar, glavni urednik portala „Morski.hr”.

„Doduše, komunikacija je sada brža i direktnija”, izjavio je on za „Dojče vele” (DV), „i možete poslati i sliku”.

Ali to je sve. Čak je i brzina putovanja često manja: iako postoje i brze brodske linije, one često ne plove kada su vremenski uslovi malo lošiji, što leti nije toliko primetno, dok je zimi to redovna pojava. Ostrvljani su na sve to navikli, ali velika je muka kada nemate adekvatnu zdravstvenu zaštitu, kada nema prodavnica i drugih osnovnih sadržaja. Ionako je sve skuplje. Neki to i zloupotrebljavaju na štetu ostrvljana. S druge strane, svi znaju da tamo ima i divnih pogodnosti – ali uglavnom kada ste na odmoru.

Gašpar dalje upozorava: „Nažalost, turističke slike ne odražavaju stvarnu prirodu života na ostrvu. Pa ipak, čak i hrvatska vlast o ostrvima razmišlja sezonski, kao da su neko letnje voće kojim se častimo. Ostatak godine niko za njih ne pita. A ako se ne bude ulagalo u njih, neće više imati ko da živi na njima.”

Sa ostrvljanima, u proseku sve starijima, još više dolazi do izražaja nedostatak medicinske brige i nege na ostrvima.

„Pritom, već sada imamo infrastrukturu za tu vrstu javne službe, kao i specijalne brodove. Ipak, ulaganja u Hrvatskoj ne prate ulaganja u ostrva, iako premijer Plenković voli da se hvali zavidnim rastom BDP-a. Tako i već realizovana ulaganja ostaju neiskorišćena”, smatra Gašpar.

On tu pre svega ima u vidu činjenicu da je Hrvatska u skorije vreme nabavila više specijalnih brodova za hitnu pomoć, stacioniranih u gradovima na kopnu – s izuzetkom Lošinja – ali ti brodovi nemaju stalnu posadu.

Osim toga, ti su brodovi namenski projektovani na dužinu manju od 15 metara – svega nekoliko centimetara manje – jer plovila duža od 15 metara moraju imati stalnu posadu. To znatno poskupljuje ovakvu javnu službu, ali ovako glavna „ušteda” dolazi na račun bezbednosti i zdravlja ostrvljana.

„Kada imate stalnu posadu, oni odmah pale motore i kreću. Kada je nemate, treba im najmanje pola sata da se okupe i pokrenu. Tako da te gluposti koje se iznose o ’zlatnom satu’ kod hitne pomoći – molim vas, to je neprijatno slušati. Neko je zadovoljio formu projekta, kao što se pravdaju i sredstva iz EU fondova, a koristi nema”, kaže Gašpar.

Da zimski period lakše razotkriva one manje poželjne strane života na ostrvu – koje, međutim, postoje tokom cele godine – slaže se i Denis Barić, predsednik Otočkog sabora, udruženja za razvoj hrvatskih ostrva koji za DV ukazuje na internet. Tačnije, brzi internet, polaganje optičkog kabla, kako bi mladi mogli da ostanu na ostrvu i rade od kuće, a to bi bilo važno i za potrebe telemedicine.

„Zatim, uvek aktuelno pitanje vodosnabdevanja, jer toliko ostrva još zavisi od brodova vodonosača. A šire gledano – snabdevanje uopšte, svim potrebnim proizvodima iz prodavnica. Već tri godine imamo Zakon o prevozu u linijskom i povremenom obalnom pomorskom saobraćaju, koji predviđa finansijske olakšice za snabdevače ostrva i prevoz trgovačke robe, ali još uvek nema pravilnika za njegovu primenu”, rekao je Barić.