Туристи не виде муке „бодула”
Недавна трагична смрт једног младића са Ластова, коме хитна помоћ није успела да спасе живот, скренула је у Хрватској пажњу јавности на проблеме острвљана – неколико месеци раније него што је уобичајено.
Наиме, о тешкоћама свакодневног живота на острвима обично се говори само у јеку тyристичке сезоне. Мало ко би да слуша о тамошњим мукама са саобраћајем, снабдевањем, инфраструктуром, здравством, образовањем и другим проблемима. А ситуација на великој већини од око 50 насељених хрватских острва заправо је увек једнако захтевна и сложена.
„Рекло би се да ће уласком у 21. век и острвљанима постати лакше, али то се није догодило”, рекао је Јурица Гашпар, главни уредник портала „Mорски.хр”.
„Додуше, комуникација је сада бржа и директнија”, изјавио је он за „Дојче веле” (ДВ), „и можете послати и слику”.
Али то је све. Чак је и брзина путовања често мања: иако постоје и брзе бродске линије, оне често не плове када су временски услови мало лошији, што лети није толико приметно, док је зими то редовна појава. Острвљани су на све то навикли, али велика је мука када немате адекватну здравствену заштиту, када нема продавница и других основних садржаја. Ионако је све скупље. Неки то и злоупотребљавају на штету острвљана. С друге стране, сви знају да тамо има и дивних погодности – али углавном када сте на одмору.
Гашпар даље упозорава: „Нажалост, туристичке слике не одражавају стварну природу живота на острву. Па ипак, чак и хрватска власт о острвима размишља сезонски, као да су неко летње воће којим се частимо. Остатак године нико за њих не пита. А ако се не буде улагало у њих, неће више имати ко да живи на њима.”
Са острвљанима, у просеку све старијима, још више долази до изражаја недостатак медицинске бриге и неге на острвима.
„Притом, већ сада имамо инфраструктуру за ту врсту јавне службе, као и специјалне бродове. Ипак, улагања у Хрватској не прате улагања у острва, иако премијер Пленковић воли да се хвали завидним растом БДП-а. Тако и већ реализована улагања остају неискоришћена”, сматра Гашпар.
Он ту пре свега има у виду чињеницу да је Хрватска у скорије време набавила више специјалних бродова за хитну помоћ, стационираних у градовима на копну – с изузетком Лошиња – али ти бродови немају сталну посаду.
Осим тога, ти су бродови наменски пројектовани на дужину мању од 15 метара – свега неколико центиметара мање – јер пловила дужа од 15 метара морају имати сталну посаду. То знатно поскупљује овакву јавну службу, али овако главна „уштеда” долази на рачун безбедности и здравља острвљана.
„Када имате сталну посаду, они одмах пале моторе и крећу. Када је немате, треба им најмање пола сата да се окупе и покрену. Тако да те глупости које се износе о ’златном сату’ код хитне помоћи – молим вас, то је непријатно слушати. Неко је задовољио форму пројекта, као што се правдају и средства из ЕУ фондова, а користи нема”, каже Гашпар.
Да зимски период лакше разоткрива оне мање пожељне стране живота на острву – које, међутим, постоје током целе године – слаже се и Денис Барић, председник Оточког сабора, удружења за развој хрватских острва који за ДВ указује на интернет. Тачније, брзи интернет, полагање оптичког кабла, како би млади могли да остану на острву и раде од куће, а то би било важно и за потребе телемедицине.
„Затим, увек актуелно питање водоснабдевања, јер толико острва још зависи од бродова водоносача. А шире гледано – снабдевање уопште, свим потребним производима из продавница. Већ три године имамо Закон о превозу у линијском и повременом обалном поморском саобраћају, који предвиђа финансијске олакшице за снабдеваче острва и превоз трговачке робе, али још увек нема правилника за његову примену”, рекао је Барић.
Подели ову вест


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.