Naši ginisovci

Sredinom ovog leta navršiće se 70 godina od objavljivanja prvog izdanja Ginisove knjige rekorda, najprodavanije knjige na svetu svih vremena. U proteklih sedam decenija, ova knjiga, jedna od najpopularnijih u istoriji, štampana je u desetinama miliona primeraka, na više od trideset jezika i objavljena u oko stotinu zemalja.

Zanimljivo je kako je ona nastala. Naime, Hju Biver, direktor čuvene pivare „Ginis” u Dablinu, glavnom gradu Irske, bio je i pasionirani lovac. Loveći pored divljači i pojedine vrste ptica, u jednom trenutku se zainteresovao koja ptica leti najbrže na svetu. Međutim, uzalud je na raznim stranama tražio odgovor na ovo pitanje. Verujući da ima još dosta ljudi koji takođe bezuspešno pokušavaju da nađu podatke o nečemu što ih interesuje, došao je na ideju da bi trebalo sačiniti knjigu sa podacima o najvećim ljudskim dostignućima u raznim oblastima, velikim izumima, zadivljujućim rekordima, neverovatnim podvizima i sličnim zanimljivostima što bi mnogima ubuduće bilo od velike koristi.

Posle četiri godine prikupljanja mnogobrojnih podataka, iz štampe je avgusta 1955. godine izašlo željeno delo, nazvano Ginisova knjiga rekorda, u čast Artura Ginisa, koji je još polovinom 18. veka osnovao pivaru „Ginis”, u kojoj je Biver radio. Neobična knjiga brzo je naišla na veoma dobar prijem kod čitalaca jer su u njoj, pored mnoštva vrlo zanimljivih podataka, mogli da nađu i niz drugih korisnih informacija. Već sledeće godine objavljena je i u Americi, a zatim prevedena na francuski i nemački, pa na švedski, holandski, italijanski i druge jezike, uključujući i srpski, kao i na hindu, tamil, malajski, temuru... Od tada se, neprekidno do danas, svake godine pojavljivalo i izdanje na engleskom dopunjeno novim rekordima postignutim u svetu tokom prethodne godine.

Do sada se u ovoj slavnoj knjizi našlo i 19 rekorda koje su postigli ljudi iz naše zemlje. Ovom prilikom pomenuću samo neponovljivi rekord Vesne Vulović, stjuardese u avionu Jata, u kojem je 26. januara 1972. godine, kada se nalazio iznad češkog gradića Srpske Kamenice, eksplodirala bomba koju su podmetnuli ustaški teroristi. Tom prilikom u raznetoj letelici stradali su svi putnici i članovi posade, a jedino je Vesna preživela pad bez padobrana na zemlju sa visine od 10.160 metara, zadobivši vrlo teške povrede, Ipak, posle dugotrajnog lečenja uspela je da se oporavi i poživi još 44 godine.

U našim knjižarama sada se Ginisova knjiga rekorda može naći samo na engleskom jeziku, pošto na našem već poduže vreme nije štampana. Bilo bi dobro da se možda u ovoj jubilarnoj godini objavi izdanje i na srpskom jeziku, u kojem bi posebno bilo prikazano 19 rekorda naših ljudi koji se nalaze u ovoj knjizi, ali i 25 drugih koji zasad nisu prihvaćeni zbog izvesnih propusta u vezi sa propozicijama. Takođe mogla bi da se predstave i neka druga velika dostignuća naših ljudi koja zaslužuju da se nađu u Ginisovoj knjizi rekorda, poput sjajnih međunarodnih uspeha učenika Matematičke gimnazije u Beogradu ili izvanrednih rezultata pojedinih naših sportista – tenisera, vaterpolista, košarkaša, odbojkaša, rvača, strelaca.

Sveta Jokić,

Beograd