Наши гинисовци

Средином овог лета навршиће се 70 година од објављивања првог издања Гинисове књиге рекорда, најпродаваније књиге на свету свих времена. У протеклих седам деценија, ова књига, једна од најпопуларнијих у историји, штампана је у десетинама милиона примерака, на више од тридесет језика и објављена у око стотину земаља.

Занимљиво је како је она настала. Наиме, Хју Бивер, директор чувене пиваре „Гинис” у Даблину, главном граду Ирске, био је и пасионирани ловац. Ловећи поред дивљачи и поједине врсте птица, у једном тренутку се заинтересовао која птица лети најбрже на свету. Међутим, узалуд је на разним странама тражио одговор на ово питање. Верујући да има још доста људи који такође безуспешно покушавају да нађу податке о нечему што их интересује, дошао је на идеју да би требало сачинити књигу са подацима о највећим људским достигнућима у разним областима, великим изумима, задивљујућим рекордима, невероватним подвизима и сличним занимљивостима што би многима убудуће било од велике користи.

После четири године прикупљања многобројних података, из штампе је августа 1955. године изашло жељено дело, названо Гинисова књига рекорда, у част Артура Гиниса, који је још половином 18. века основао пивару „Гинис”, у којој је Бивер радио. Необична књига брзо је наишла на веома добар пријем код читалаца јер су у њој, поред мноштва врло занимљивих података, могли да нађу и низ других корисних информација. Већ следеће године објављена је и у Америци, а затим преведена на француски и немачки, па на шведски, холандски, италијански и друге језике, укључујући и српски, као и на хинду, тамил, малајски, темуру... Од тада се, непрекидно до данас, сваке године појављивало и издање на енглеском допуњено новим рекордима постигнутим у свету током претходне године.

До сада се у овој славној књизи нашло и 19 рекорда које су постигли људи из наше земље. Овом приликом поменућу само непоновљиви рекорд Весне Вуловић, стјуардесе у авиону Јата, у којем је 26. јануара 1972. године, када се налазио изнад чешког градића Српске Каменице, експлодирала бомба коју су подметнули усташки терористи. Том приликом у разнетој летелици страдали су сви путници и чланови посаде, а једино је Весна преживела пад без падобрана на земљу са висине од 10.160 метара, задобивши врло тешке повреде, Ипак, после дуготрајног лечења успела је да се опорави и поживи још 44 године.

У нашим књижарама сада се Гинисова књига рекорда може наћи само на енглеском језику, пошто на нашем већ подуже време није штампана. Било би добро да се можда у овој јубиларној години објави издање и на српском језику, у којем би посебно било приказано 19 рекорда наших људи који се налазе у овој књизи, али и 25 других који засад нису прихваћени због извесних пропуста у вези са пропозицијама. Такође могла би да се представе и нека друга велика достигнућа наших људи која заслужују да се нађу у Гинисовој књизи рекорда, попут сјајних међународних успеха ученика Математичке гимназије у Београду или изванредних резултата појединих наших спортиста – тенисера, ватерполиста, кошаркаша, одбојкаша, рвача, стрелаца.

Света Јокић,

Београд