Kako to mislite – ne plaća za svoje dete?

Katarina Đorđević

Iako je Danska više puta proglašena za najbolju zemlju na svetu za život žena i gajenje dece, stopa razvoda u ovoj zemlji veoma je visoka, a statistički podaci govore da se gotovo svaki drugi brak završi razvodom. Kada smo upitali Signe Žizel Smit, potpredsednicu Danskog udruženja žena, osnovanog 1871. godine, koliko muškaraca ne plaća alimentaciju nakon razvoda braka, ona je bila prilično zbunjena našim pitanjem i nekoliko puta je zamolila za pojašnjenje.

„Kako to mislite – ne plaća alimentaciju? U Danskoj ne postoji zakonska mogućnost da muškarac ne plaća izdržavanje za svoje dete nakon razvoda braka. Ako bi se tako nešto dogodilo, odmah bi otišao na izdržavanje zakonske kazne”, precizirala je naša sagovornica, nakon što smo otklonili svaku mogućnost da je u razgovoru došlo do greške u prevodu.

Da skandinavske zemlje sa razlogom važe za države sa najvišim stepenom rodne ravnopravnosti govori i podatak da je Švedska još 1937. godine uvela zakon o alimentacionom fondu, iz koga se isplaćuje izdržavanje za decu onih roditelja koji se oglušuju o svoju zakonsku obavezu nakon razvoda braka. Ukoliko roditelji deteta ne žive zajedno, a jedan od njih nije u mogućnosti da plaća alimentaciju za dete, drugi roditelj može da se prijavi Agenciji za socijalno osiguranje kako bi ostvario pravo na izdržavanje. Ovo pravo ostvaruju i samohrani usvojitelji, kao i žene bez partnera koje dobiju dete putem vantelesne oplodnje. Naknada za izdržavanje predstavlja fiksni iznos koji agencija svakog meseca uplaćuje roditelju sa kojim dete stalno živi, a iznos se utvrđuje u skladu sa uzrastom deteta – naknada za dete mlađe od 11 godina iznosi 156 evra, za dete između 11 i 15 godina 170 evra, dok naknada za izdržavanje deteta starijeg od 15 godina iznosi 205 evra.

U Finskoj deca imaju pravo na izdržavanje od strane roditelja do navršenih 18 godina, dok su u određenim slučajevima oni dužni da pokrivaju troškove obrazovanja i nakon punoletstva. Ukoliko roditelj ne ispunjava svoje obaveze u pogledu alimentacije, dete ostvaruje pravo na izdržavanje od strane države. Za isplaćivanje izdržavanja nadležna je institucija za socijalno osiguranje (Kela), a uslov za isplatu dodatka je da je dete stalno nastanjeno u Finskoj.

U Poljskoj je u decembru prošle godine predsednik države potpisao zakon o osnivanju alimentacionog fonda, koji je predložen od strane Ministarstva za porodicu i socijalnu politiku i po kome je predviđeno izdržavanje deteta do osamnaeste godine života, odnosno dok se ono nalazi na obaveznom školovanju – iznos koji dete dobija ne može biti manji od 500 ni veći od 1.000 poljskih zlota mesečno.

U Hrvatskoj je početkom godine osnovan Alimentacijski fond, nakon što je procenjeno da oko 10.000 osoba u ovoj zemlji ne plaća izdržavanje za svoje dete nakon razvoda, a istovremeno je produžen i uzrast deteta do kojeg samohrani roditelj ima pravo na dobijanje alimentacije. Iznos koji će se isplaćivati iz alimentacijskog fonda zavisi od uzrasta deteta – najmanji je oko 195 evra, najveći 252 evra, a u fondu je osigurano 25 miliona evra za isplate.

Porodičnim zakonom Bosne i Hercegovine predviđeno je da se, kada sud utvrdi da roditelji i druge osobe koje su u obavezi da daju izdržavanje nisu u mogućnosti da to čine, o tome obavesti organ starateljstva koji je dužan da obezbedi sredstva za izdržavanje deteta iz budžetskih sredstava države.

Kako bi obezbedila sredstva za izdržavanje maloletne dece iz državnog budžeta, Letonija je osnovala Garantni fond za izdržavanje, kojim upravlja administracija fonda, neposredno podređena Ministarstvu pravde. Pravo na sredstva iz fonda može biti ostvareno u slučaju da je prethodno pokušano ostvarivanje prava na izdržavanje sudskim putem – ukoliko se potraživanje ne može izvršiti, poverilac se tada može obratiti administraciji fonda. Administracija može odobriti isplatu naknade za izdržavanje samo ako je nemoguće sprovesti sudsku odluku kojom je naloženo obezbeđivanje naknade za izdržavanje, ili ako dužnik prihvati takvu sudsku odluku, ali nije u mogućnosti da obezbedi minimalan iznos naknade za izdržavanje.

U Litvaniji država obezbeđuje naknade za izdržavanje za decu koja duže od mesec dana ne primaju alimentaciju od svojih roditelja, odnosno staratelja. Ove alimentacione naknade izdvaja i isplaćuje odbor Fonda za državno socijalno osiguranje, koji funkcioniše u okviru Ministarstva socijalne sigurnosti i rada.

U Luksemburgu Nacionalni fond solidarnosti pod određenim uslovima može da isplati dugovane iznose alimentacije u ime dužnika. Zahtev za isplatu naknade poverilac ili njegov pravni zastupnik podnose predsedniku Nacionalnog fonda solidarnosti.

U Portugaliji funkcioniše poseban Garantni fond za izdržavanje maloletnika, kojim upravlja Institut za finansijsko upravljanje socijalnim osiguranjem. Ovaj garantni fond je u određenim slučajevima odgovoran za isplaćivanje alimentacione naknade za decu, na osnovu naloga nadležnog suda.