Su­ša za­gor­ča­la i med

Su­bo­ti­ca – Mno­gi pče­la­ri ovog pro­le­ća su­o­či­li su se sa ogrom­nim pro­ble­mom: pra­znim ko­šni­ca­ma. Pče­le ni­su us­pe­le da pre­zi­me, a kod od­ga­ji­va­ča gde su i op­sta­le pče­li­nja dru­štva su iz­ra­zi­to sla­ba. Zbog to­ga po­je­di­ni pro­iz­vo­đa­či me­da od­u­sta­ju od da­ljeg ba­vlje­nja pče­lar­stvom.

„Iz na­šeg udru­že­nja od pro­šle je­se­ni za sve­ga ne­ko­li­ko me­se­ci oti­šlo je 20 od­sto čla­no­va. Ume­sto 80, sa­da je u udru­že­nju 60 pče­la­ra”, ka­že Mir­ko Spa­so­je­vić iz bač­ko­to­pol­skog udru­že­nja pče­la­ra.

I on sam je pre­tr­peo ve­li­ke gu­bit­ke. Pri­ča ka­ko je de­ve­de­se­tih go­di­na pro­iz­vo­dio od tri do če­ti­ri to­ne me­da. Po­sled­njih go­di­na sma­njio je broj ko­šni­ca, ali mu je pro­iz­vod­nja vi­še­stru­ko ma­nja, po­sled­nje dve se­zo­ne ni­je imao me­da za pro­da­ju, sa­mo za svo­ju po­ro­dič­nu po­tro­šnju.

Ono što sa­da pče­la­ri pre­ži­vlja­va­ju re­zul­tat je pro­šlo­go­di­šnjeg du­gog i žar­kog le­ta ko­je isi­ja­va svo­je po­sle­di­ce i na ovu go­di­nu. Spa­so­je­vić ob­ja­šnja­va da ka­da su tem­pe­ra­tu­re u av­gu­stu pro­šle go­di­ne du­ži pe­ri­od bi­le iz­nad 35 ste­pe­ni, bilj­ke pre­sta­ju da stva­ra­ju po­len i nek­tar. A bez tog po­le­na, pče­le ko­je su se iz­le­gle u av­gu­stu ne­ma­ju re­zer­ve hra­ne do­volj­ne da iz­dr­že na­red­ne me­se­ce do pro­le­ća. Za­to su pče­la­ri, ko je imao re­zer­ve, svoj ra­ni­je pri­ku­plje­ni med i po­len upo­tre­bi­li da pre­hra­ne pče­li­nja dru­štva. Ko to ni­je us­peo, za­te­kao je pra­zne ko­šni­ce.

„Mi smo ima­li sre­će u tom smi­slu da na­še pče­le ni­su ugi­nu­le, sa­mo su nam dru­štva ja­ko osla­bi­la. Ko­šni­ce dr­ži­mo u re­jo­nu Bač­kog Mo­no­što­ra, gde ima vi­še vo­do­to­ko­va, pa nas je su­ša ma­nje po­go­di­la. Ne­do­sta­tak po­le­no­vog pra­ha ove go­di­ne iz­ra­zi­to je uti­cao na pče­la­re, a ako se ta­kva go­di­na po­no­vi, to sva­ka­ko ne­će do­pri­ne­ti opo­rav­ku”, ka­že Bo­ri­sav Ka­por, pro­iz­vo­đač me­da iz Su­bo­ti­ce.

Ni­je sa­mo su­ša de­set­ko­va­la ko­šni­ce i pče­le, pro­iz­vo­đa­či me­da go­vo­re o broj­nim pro­ble­mi­ma sa ko­ji­ma se sre­ću go­to­vo sva­ko­dnev­no – od nji­va, ze­le­nih po­vr­ši­na gde že­le da osta­ve svo­je ko­šni­ce, pa do ra­fo­va u tr­go­vi­na­ma. Svi sa­go­vor­ni­ci „Po­li­ti­ke” tvr­de da ne­ma si­stem­ske kon­tro­le u na­či­nu na ko­ji se ra­znim her­bi­ci­di­ma i he­mi­ka­li­ja­ma tre­ti­ra­ju in­du­strij­ske kul­tu­re, da iako je to za­bra­nje­no ra­ta­ri ma­sov­no pr­ska­ju bilj­ke u cva­tu, po­put ulja­ne re­pi­ce, da iako je u Evrop­skoj uni­ji za­bra­njen, kod nas je pri­su­tan no­vi pre­pa­rat ko­ji tre­ba da za­šti­ti se­me sun­co­kre­ta i ko­ji se tri go­di­ne za­dr­ža­va u tlu.

„Na­ša pče­la ka­da sle­ti na gla­vi­cu sun­co­kre­ta, vi­še se ne vra­ća. Ona pa­da otro­va­na”, tvr­di Ida Ko­vač iz Sta­re Mo­ra­vi­ce.

Ida je teh­no­log i ona i njen su­prug Fe­renc pre 28 go­di­na su osta­li bez po­sla. „Mi smo iz na­ših ko­šni­ca po­di­gli i od­ško­lo­va­li tri aka­dem­ska gra­đa­ni­na. Sa­da su­prug i ja uspe­va­mo sa­mo skrom­no da ži­vi­mo od pro­iz­vod­nje me­da”, ka­že ova is­ku­sna pče­lar­ka. Pri­ča ka­ko su im iz jed­nog jav­nog pred­u­ze­ća po­ru­či­li da sklo­ne svo­je ko­šni­ce jer će her­bi­ci­di­ma tre­ti­ra­ti ze­le­ni­lo duž od­vod­nih ka­na­la. „Ra­ta­ri sa­da svo­je kul­tu­re za­pra­šu­ju iz dro­no­va. Te he­mi­ka­li­je ve­tar raz­no­si na sve stra­ne, ve­o­ma je te­ško za­šti­ti se”, ka­že Ida Ko­vač. I do­da­je ono što bi tre­ba­lo da bu­de po­zna­to svim po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma: ka­da se uni­šte pče­le, ne­ma vi­še ro­da jer ne­ma vi­še ni opra­ši­va­ča.

Je­dan od med­nih uku­sa ko­ji je go­to­vo ne­stao usled pre­te­ra­ne upo­tre­be za­štit­nih sred­sta­va je med od be­log bo­silj­ka, ka­že Spa­so­je­vić. „Be­li bo­si­ljak je sa­mo­ni­klo ni­cao na str­nji­šti­ma, na nji­va­ma po­sle pše­ni­ce. Me­đu­tim, pot­pu­no je uni­šten ra­znim her­bi­ci­di­ma.”

Ono što pro­iz­vo­đa­če me­da po­ga­đa u si­tu­a­ci­ji ka­da je­dva uspe­va­ju da odr­že svo­ju pro­iz­vod­nju je i ne­lo­jal­na kon­ku­ren­ci­ja. Me­da­ri sa ko­ji­ma smo raz­go­va­ra­li ka­žu ne­ma po­tre­be da se go­vo­ri o fal­si­fi­ka­ti­ma ili la­žnom me­du, do­volj­no bi bi­lo ja­sno de­kla­ri­sa­ti pro­iz­vo­de.

„Po­treb­no je sa­mo da se na nji­ma ja­sno na­zna­či da je to med na­stao uz upo­tre­bu še­će­ra ili dru­gih do­da­ta­ka, kao i da na na­šem pi­še sa­stav, pa osta­vi­ti kup­cu da od­lu­či”, sma­tra Spa­so­je­vić.