Су­ша за­гор­ча­ла и мед

Су­бо­ти­ца – Мно­ги пче­ла­ри овог про­ле­ћа су­о­чи­ли су се са огром­ним про­бле­мом: пра­зним ко­шни­ца­ма. Пче­ле ни­су ус­пе­ле да пре­зи­ме, а код од­га­ји­ва­ча где су и оп­ста­ле пче­ли­ња дру­штва су из­ра­зи­то сла­ба. Због то­га по­је­ди­ни про­из­во­ђа­чи ме­да од­у­ста­ју од да­љег ба­вље­ња пче­лар­ством.

„Из на­шег удру­же­ња од про­шле је­се­ни за све­га не­ко­ли­ко ме­се­ци оти­шло је 20 од­сто чла­но­ва. Уме­сто 80, са­да је у удру­же­њу 60 пче­ла­ра”, ка­же Мир­ко Спа­со­је­вић из бач­ко­то­пол­ског удру­же­ња пче­ла­ра.

И он сам је пре­тр­пео ве­ли­ке гу­бит­ке. При­ча ка­ко је де­ве­де­се­тих го­ди­на про­из­во­дио од три до че­ти­ри то­не ме­да. По­след­њих го­ди­на сма­њио је број ко­шни­ца, али му је про­из­вод­ња ви­ше­стру­ко ма­ња, по­след­ње две се­зо­не ни­је имао ме­да за про­да­ју, са­мо за сво­ју по­ро­дич­ну по­тро­шњу.

Оно што са­да пче­ла­ри пре­жи­вља­ва­ју ре­зул­тат је про­шло­го­ди­шњег ду­гог и жар­ког ле­та ко­је иси­ја­ва сво­је по­сле­ди­це и на ову го­ди­ну. Спа­со­је­вић об­ја­шња­ва да ка­да су тем­пе­ра­ту­ре у ав­гу­сту про­шле го­ди­не ду­жи пе­ри­од би­ле из­над 35 сте­пе­ни, биљ­ке пре­ста­ју да ства­ра­ју по­лен и нек­тар. А без тог по­ле­на, пче­ле ко­је су се из­ле­гле у ав­гу­сту не­ма­ју ре­зер­ве хра­не до­вољ­не да из­др­же на­ред­не ме­се­це до про­ле­ћа. За­то су пче­ла­ри, ко је имао ре­зер­ве, свој ра­ни­је при­ку­пље­ни мед и по­лен упо­тре­би­ли да пре­хра­не пче­ли­ња дру­штва. Ко то ни­је ус­пео, за­те­као је пра­зне ко­шни­це.

„Ми смо има­ли сре­ће у том сми­слу да на­ше пче­ле ни­су уги­ну­ле, са­мо су нам дру­штва ја­ко осла­би­ла. Ко­шни­це др­жи­мо у ре­јо­ну Бач­ког Мо­но­што­ра, где има ви­ше во­до­то­ко­ва, па нас је су­ша ма­ње по­го­ди­ла. Не­до­ста­так по­ле­но­вог пра­ха ове го­ди­не из­ра­зи­то је ути­цао на пче­ла­ре, а ако се та­ква го­ди­на по­но­ви, то сва­ка­ко не­ће до­при­не­ти опо­рав­ку”, ка­же Бо­ри­сав Ка­пор, про­из­во­ђач ме­да из Су­бо­ти­це.

Ни­је са­мо су­ша де­сет­ко­ва­ла ко­шни­це и пче­ле, про­из­во­ђа­чи ме­да го­во­ре о број­ним про­бле­ми­ма са ко­ји­ма се сре­ћу го­то­во сва­ко­днев­но – од њи­ва, зе­ле­них по­вр­ши­на где же­ле да оста­ве сво­је ко­шни­це, па до ра­фо­ва у тр­го­ви­на­ма. Сви са­го­вор­ни­ци „По­ли­ти­ке” твр­де да не­ма си­стем­ске кон­тро­ле у на­чи­ну на ко­ји се ра­зним хер­би­ци­ди­ма и хе­ми­ка­ли­ја­ма тре­ти­ра­ју ин­ду­стриј­ске кул­ту­ре, да иако је то за­бра­ње­но ра­та­ри ма­сов­но пр­ска­ју биљ­ке у цва­ту, по­пут уља­не ре­пи­це, да иако је у Европ­ској уни­ји за­бра­њен, код нас је при­су­тан но­ви пре­па­рат ко­ји тре­ба да за­шти­ти се­ме сун­цо­кре­та и ко­ји се три го­ди­не за­др­жа­ва у тлу.

„На­ша пче­ла ка­да сле­ти на гла­ви­цу сун­цо­кре­та, ви­ше се не вра­ћа. Она па­да отро­ва­на”, твр­ди Ида Ко­вач из Ста­ре Мо­ра­ви­це.

Ида је тех­но­лог и она и њен су­пруг Фе­ренц пре 28 го­ди­на су оста­ли без по­сла. „Ми смо из на­ших ко­шни­ца по­ди­гли и од­шко­ло­ва­ли три ака­дем­ска гра­ђа­ни­на. Са­да су­пруг и ја успе­ва­мо са­мо скром­но да жи­ви­мо од про­из­вод­ње ме­да”, ка­же ова ис­ку­сна пче­лар­ка. При­ча ка­ко су им из јед­ног јав­ног пред­у­зе­ћа по­ру­чи­ли да скло­не сво­је ко­шни­це јер ће хер­би­ци­ди­ма тре­ти­ра­ти зе­ле­ни­ло дуж од­вод­них ка­на­ла. „Ра­та­ри са­да сво­је кул­ту­ре за­пра­шу­ју из дро­но­ва. Те хе­ми­ка­ли­је ве­тар раз­но­си на све стра­не, ве­о­ма је те­шко за­шти­ти се”, ка­же Ида Ко­вач. И до­да­је оно што би тре­ба­ло да бу­де по­зна­то свим по­љо­при­вред­ни­ци­ма: ка­да се уни­ште пче­ле, не­ма ви­ше ро­да јер не­ма ви­ше ни опра­ши­ва­ча.

Је­дан од мед­них уку­са ко­ји је го­то­во не­стао услед пре­те­ра­не упо­тре­бе за­штит­них сред­ста­ва је мед од бе­лог бо­сиљ­ка, ка­же Спа­со­је­вић. „Бе­ли бо­си­љак је са­мо­ни­кло ни­цао на стр­њи­шти­ма, на њи­ва­ма по­сле пше­ни­це. Ме­ђу­тим, пот­пу­но је уни­штен ра­зним хер­би­ци­ди­ма.”

Оно што про­из­во­ђа­че ме­да по­га­ђа у си­ту­а­ци­ји ка­да је­два успе­ва­ју да одр­же сво­ју про­из­вод­њу је и не­ло­јал­на кон­ку­рен­ци­ја. Ме­да­ри са ко­ји­ма смо раз­го­ва­ра­ли ка­жу не­ма по­тре­бе да се го­во­ри о фал­си­фи­ка­ти­ма или ла­жном ме­ду, до­вољ­но би би­ло ја­сно де­кла­ри­са­ти про­из­во­де.

„По­треб­но је са­мо да се на њи­ма ја­сно на­зна­чи да је то мед на­стао уз упо­тре­бу ше­ће­ра или дру­гих до­да­та­ка, као и да на на­шем пи­ше са­став, па оста­ви­ти куп­цу да од­лу­чи”, сма­тра Спа­со­је­вић.