Crveno svetlo iz Ljubljane

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 18. decembra – Spor sa Hrvatskom je udarna vest u slovenačkim medijima otkako je sinoć premijer Borut Pahor objavio da je postignuto jedinstvo svih slovenačkih parlamentarnih stranaka da u petak, 19. decembra, u nastavku pristupnih pregovora Hrvatske sa EU, Slovenija uskrati saglasnost za otvaranje jednog i zatvaranje tri poglavlja, dok ostalih sedam poglavlja, za koje je Hrvatska očekivala da će ih otvoriti, Ljubljana blokira tako što „izražava rezervu u pogledu dokumenata” koji po njenoj oceni prejudiciraju državnu granicu. Tu nije kraj – Slovenija za još četiri hrvatska pristupna poglavlja „ulaže rezerve po pitanju njihove sadržine”. Tako je Slovenija osporila Hrvatskoj čak 15 poglavlja.

Pahor je time realizovao pretnju, upućenu Zagrebu pre dva dana, da ne čeka krajnji rok (petak) jer će vreme za dogovor iscuriti u sredu ukoliko Hrvatska ne udovolji slovenačkim zahtevima. Da podsetimo, Slovenija traži da Hrvatska iz svojih materijala izbaci sve mape i dokumenta koji „mogu prejudicirati” granicu na kopnu i moru, pošto sporenja oko razgraničenja između dve zemlje traju još od osamostaljenja (1991).

Hrvatska je uzvratila da se ne može odreći sopstvenih dokumenata, tačnije katastarskih knjiga, jer bi onda one kasnije „postale neupotrebljive” u slučaju arbitraže. „Hrvatski put u Brisel ne ide samo kroz Ljubljanu, ali vodi i kroz Ljubljanu”, naglasio je Pahor u indirektnoj poruci Sanaderovoj vladi u subotu, dok šef slovenačke diplomatije Samuel Žbogar konstatuje da ovo nije kraj već početak procesa o dogovornom razgraničenju sa Hrvatskom (prema slovenačkom zahtevu).

Pahor je izrazio nadu da će se uskoro sresti sa hrvatskim kolegom Sanaderom i razrešiti problem, pošto Slovenija „vidi Hrvatsku u EU”, ali je Sanader u roku od sat vremena demantovao da postoji ikakav dogovor o susretu sa Pahorom. Da premijeri Hrvatske i Slovenije moraju što pre da se sastanu zahteva izveštač EP za Hrvatsku Austrijanac Hanes Svoboda, rečima da je krajnje vreme da dve države prestanu da smeštaju smicalice jedna drugoj ida se prihvate rešavanja spora

Optužbe iz Zagreba na račun Pahorove politike da je „još opasnija i zlobnija od svih (slovenačkih) pređašnjih”, nisu uzbudile premijera Pahora, zadovoljnog da mu je čak i uvek nezadovoljni vođa slovenačke desnice Zmago Jelinčič odao priznanje jer je slovenačka politika prema Hrvatskoj konačno „ustala kao jedan”. Slovenački političari uglas zahtevaju da Hrvatska da pismenu garanciju da njena pregovaračka polazišta ni u čemu neće prejudicirati njene „kopnene i morske granice sa Slovenijom”, što je Ljubljana otkrila u aktuelnoj hrvatskoj pregovaračkoj građi.

Prvak opozicije Janez Janša je, uprkos prijateljstvu sa Sanaderom, oduševljen razvojem događaja, jer je „francusko predsedništvo EU diglo ruke (od zaštite slovenačkih interesa)”, pošto je Slovenija odbacila francuski kompromis i umesto toga zahtevala da Hrvatska potpiše dokument sastavljen u Ljubljani..

Slovenačka strana zahteva da Hrvatska poštuje stanje kakvo je bilo na granicama 25. juna 1991, na dan otcepljenja Slovenije od SFRJ, jer je Hrvatska kasnije na osnovu „svog viđenja granične crte” prisvajala „teritorije, koje su tog dana bile pod slovenačkom jurisdikcijom”, poput Piranskog zaliva, čiju polovinu sada kontroliše Hrvatska i naziva je Savudrijskom valom.

Slovenački poslanik u Evropskom parlamentu Ljudmila Novak upozorava da Hrvatska nema definisane granice ni sa jednom drugom državom nastalom na tlu bivše SFRJ sa kojom se graniči. To su Srbija, BiH i Crna Gora.

Svetlana Vasović-Mekina

---------------------------------------------------------

Žal za Rupelom

Slovenački mediji prenose lamente iz hrvatske štampe da je Pahor zario nož u leđa Hrvatskoj, pa „Hrvatskoj ne trebaju neprijatelji kad ima takve komšije”. Sa zanimanjem je notirano i da zagrebački „Vjesnik” žali čak i za nekadašnjim slovenačkim ministrom spoljnih poslova Dimitrijom Rupelom, koji je u Hrvatskoj bio posebno omražen tokom slovenačkog predsedavanja EU jer je prvi, pre godinu dana, pomenuo mogućnost referenduma povodom ulaska Hrvatske u EU. „Vratite nam Rupela”, piše list, uz napomenu da „samo nekoliko dana uoči važne konferencije u Briselu nova vladajuća garnitura u Sloveniji nije popravila Rupelovu rupu (u međudržavnim odnosima) već je za kratko vreme načinila još veći i dublji jaz među susednim državama”.