Црвено светло из Љубљане

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 18. децембра – Спор са Хрватском је ударна вест у словеначким медијима откако је синоћ премијер Борут Пахор објавио да је постигнуто јединство свих словеначких парламентарних странака да у петак, 19. децембра, у наставку приступних преговора Хрватске са ЕУ, Словенија ускрати сагласност за отварање једног и затварање три поглавља, док осталих седам поглавља, за које је Хрватска очекивала да ће их отворити, Љубљана блокира тако што „изражава резерву у погледу докумената” који по њеној оцени прејудицирају државну границу. Ту није крај – Словенија за још четири хрватска приступна поглавља „улаже резерве по питању њихове садржине”. Тако је Словенија оспорила Хрватској чак 15 поглавља.

Пахор је тиме реализовао претњу, упућену Загребу пре два дана, да не чека крајњи рок (петак) јер ће време за договор исцурити у среду уколико Хрватска не удовољи словеначким захтевима. Да подсетимо, Словенија тражи да Хрватска из својих материјала избаци све мапе и документа који „могу прејудицирати” границу на копну и мору, пошто спорења око разграничења између две земље трају још од осамостаљења (1991).

Хрватска је узвратила да се не може одрећи сопствених докумената, тачније катастарских књига, јер би онда оне касније „постале неупотребљиве” у случају арбитраже. „Хрватски пут у Брисел не иде само кроз Љубљану, али води и кроз Љубљану”, нагласио је Пахор у индиректној поруци Санадеровој влади у суботу, док шеф словеначке дипломатије Самуел Жбогар констатује да ово није крај већ почетак процеса о договорном разграничењу са Хрватском (према словеначком захтеву).

Пахор је изразио наду да ће се ускоро срести са хрватским колегом Санадером и разрешити проблем, пошто Словенија „види Хрватску у ЕУ”, али је Санадер у року од сат времена демантовао да постоји икакав договор о сусрету са Пахором. Да премијери Хрватске и Словеније морају што пре да се састану захтева извештач ЕП за Хрватску Аустријанац Ханес Свобода, речима да је крајње време да две државе престану да смештају смицалице једна другој ида се прихвате решавања спора

Оптужбе из Загреба на рачун Пахорове политике да је „још опаснија и злобнија од свих (словеначких) пређашњих”, нису узбудиле премијера Пахора, задовољног да му је чак и увек незадовољни вођа словеначке деснице Змаго Јелинчич одао признање јер је словеначка политика према Хрватској коначно „устала као један”. Словеначки политичари углас захтевају да Хрватска да писмену гаранцију да њена преговарачка полазишта ни у чему неће прејудицирати њене „копнене и морске границе са Словенијом”, што је Љубљана открила у актуелној хрватској преговарачкој грађи.

Првак опозиције Јанез Јанша је, упркос пријатељству са Санадером, одушевљен развојем догађаја, јер је „француско председништво ЕУ дигло руке (од заштите словеначких интереса)”, пошто је Словенија одбацила француски компромис и уместо тога захтевала да Хрватска потпише документ састављен у Љубљани..

Словеначка страна захтева да Хрватска поштује стање какво је било на границама 25. јуна 1991, на дан отцепљења Словеније од СФРЈ, јер је Хрватска касније на основу „свог виђења граничне црте” присвајала „територије, које су тог дана биле под словеначком јурисдикцијом”, попут Пиранског залива, чију половину сада контролише Хрватска и назива је Савудријском валом.

Словеначки посланик у Европском парламенту Људмила Новак упозорава да Хрватска нема дефинисане границе ни са једном другом државом насталом на тлу бивше СФРЈ са којом се граничи. То су Србија, БиХ и Црна Гора.

Светлана Васовић-Мекина

---------------------------------------------------------

Жал за Рупелом

Словеначки медији преносе ламенте из хрватске штампе да је Пахор зарио нож у леђа Хрватској, па „Хрватској не требају непријатељи кад има такве комшије”. Са занимањем је нотирано и да загребачки „Вјесник” жали чак и за некадашњим словеначким министром спољних послова Димитријом Рупелом, који је у Хрватској био посебно омражен током словеначког председавања ЕУ јер је први, пре годину дана, поменуо могућност референдума поводом уласка Хрватске у ЕУ. „Вратите нам Рупела”, пише лист, уз напомену да „само неколико дана уочи важне конференције у Бриселу нова владајућа гарнитура у Словенији није поправила Рупелову рупу (у међудржавним односима) већ је за кратко време начинила још већи и дубљи јаз међу суседним државама”.