Sećanje na Veljka Višnjevca

Veljko Višnjevac rođen je 20. avgusta 1900. godine u selu Višnjevu kod Gacka, u Hercegovini. Ubijen je na Pavliću na Stepenu, kod Gacka 9. juna 1941. Otac mu se zvao Todor, a majka Stoja, rođena Mastilović. Veljkov otac bio je trgovac u Nadanićima, gde i sada stoji natpis na kući u znak sećanja.

Osnovnu školu Veljko je završio u Nadanićima. Nakon završene radničke zadruge u Sarajevu dolazi u Nadaniće i sa sobom dovodi devojku Zoru, koja počinje da radi u školi kao učiteljica. Sa Zorom ga je u nadanićkoj crkvi venčao pop Novak Mastilović.

Veljko se sa svojim ocem Todorom bavio trgovinom. Bio je član Jugoslovenske radikalne zajednice i predsednik njenog sreskog odbora u Gacku. Izabran je 1836. za predsednika gatačke opštine, a za narodnog poslanika istog sreza 1938. godine. Kada se kandidovao za predsednika opštine Gacko pevala se pesma: „Aoj Velj, aoj naše rosno cveće,/ tebe niko pobediti neće”. A kad se kandidovao za poslanika pevalo se: „Sa planine vila kliče,/ gde si, Veljko, poslaniče.”

U vanrednom sazivu 1939. godine, Narodna skupština ga je izabrala za sekretara. Sarađivao je u radikalskom listu „Samouprava” (1936) i radio na širenju sokolskog društva i zadrugarstva.

Veljko je stanovao u Nadanićima, a svaki dan išao u Gacko kao predsednik opštine. Kad su ustaše došle na vlast, narod u panici sedi i razgovara kako se ponašati. Jednog dana Veljko dolazi sa posla i priča šta se desilo: Predao sam ključeve, došla je nova vlast i treba se ponašati razumno. Veljka su odmah uhapsili i posle prve noći ga pustili. Prošla su dva dana, ustaše su došle po njega i nikad se nije više vratio: početkom rata 1941. godine ustaše su ga uhapsile, ubile u Pavliću kod Stepena i bacile u Korićku jamu kod Gacka. Sa njim su odvele i ubile i mnoge ugledne Gačane. Jedini koji je ostao živ bio je pop Novak Mastilović.

„Kad Hrvati u Gacko dođoše i Turci im u pomoći biše, najprvoga hvataše prvaka sveštenika mlad popa Novaka. I to im je malo braće bilo, Veljko im je bio desno krilo, uhvatiše Bukvića Spasoja, to je vitez gospodskoga soja”, svedoči pesma.

Veljko je sahranjen u porodičnu grobnicu na Gradskom groblju u Gacku. Opština mu je 2014. godine podigla spomenik.

Dr Petar V. Vuca,

Nadanići