Kurti stvara haos da odloži propast

Politička sapunica na Kosovu i Metohiji se nastavlja. Glavni akter je Albin Kurti, koji na sve moguće načine želi da ostane na vlasti i ne bira sredstva. Kako rokovi protiču, sve se češće govori o tome da pokušava da podmiti neke od opozicionih partija, hoće da vodi njihove lidere na večere, nudi im skupe poklone i obećava dobre finansijske apanaže, ako prihvate njegovu ponudu... I sve to ne bi li namakao tek jednog poslanika više od 60, da bi mogao da formira većinu. Ipak, za sada niko nije spreman da je prihvati, jer dolazi od osobe koja je u protekle četiri godine obesmislila svaku ozbiljniju političku raspravu i uz to je poznata da ne drži reč.

Možda i ključno, ali Kurti je uspeo ono što nijedan politički predstavnik Albanaca na Kosmetu nije, a to je da verbalno „zarati” sa velikim saveznikom – Amerikom, odnosno tamošnjom administracijom Donalda Trampa. Za to vreme nije odustao od svoje agresivne i ratoborne politike, nastavljajući s pokušajima da se obračuna sa Srbima i potpuno okupira sever Kosmeta. Na tom putu najveća prepreka mu je država Srbija, zbog čega je retorika Prištine na račun Beograda veoma oštra.

Ekstremističkim postupcima Kurti pokušava, između ostalog, da prikrije činjenicu da nema dovoljnu podršku da formira većinu. Ni posle 14 pokušaja da se kompletira konstitutivna sednica, parlament u Prištini nije dovršio ovaj proces. Albanske političke partije nisu uspele da izaberu predsednika i petoricu potpredsednika i time okončaju proces konstituisanja parlamenta posle februarskih izbora koji je počeo 15. aprila. I dalje je misterija da li će i kako Kurti doći do 61 poslanika koji će podržati njegovu ekstremističku politiku, koja ima sve manje podrške – ne samo građana Kosmeta, koji su mu uskratili 100.000 glasova u odnosu na prethodne izbore, već i sponzora tzv. kosovske nezavisnosti, pre svega SAD. Doduše, tu je prisutna i Nemačka, ali upitno je koliki uticaj Berlin ima na opozicione političke partije. Ono što je dodatni problem je što u pokrajinskim propisima nije predviđena ova situacija pa, teoretski, postoji i šansa da Kosovo ostane bez vlade do nekih novih izbora, koji bi mogli da se dogode krajem ove godine, ali i za tri godine.

Nekadašnji predsednik Izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković kaže za „Politiku” da ga ne iznenađuje to što ni posle tolikog broja krugova nije konstituisana skupština u Prištini. Ocenjuje da je očigledno da Albanci na Kosovu ne znaju kako da izađu iz političkog ćorsokaka i da bi verovatno svi, osim Samoopredeljenja, bili za nove izbore, ali da nikome nije jasno kako da se do toga dođe. „Albinu Kurtiju se ne pušta vlast po svaku cenu. Učiniće sve što je u njegovoj moći da napravi većinu, ali što vreme više prolazi, manje su mu šanse da nekoga kupi ili da pridobije na svoju stranu. Da budem iskren, od Kurtija ne može da bude niko gori. On je kao tzv. premijer pokazao da mrzi Srbe i Srbiju i da će učiniti sve da etnički očisti ovaj deo naše zemlje”, kaže Zoran Anđelković.

A predsednica Odbora za Kosovo i Metohiju Danijela Nikolić ocenila je da po ko zna koji neuspeli pokušaj konstituisanja prištinskog parlamenta pokazuje da Kurti definitivno gubi podršku i da je za dogovore o nekakvim koalicijama već kasno. Ukazala je da je 19. maj poslednji rok za formiranje privremenih prištinskih institucija i dodala da će se taj „institucionalni vakuum” na AP KiM završiti onog momenta kada i ako Kurti dobije 61 poslanika. Ukoliko se ipak desi da ta radna tela izaberu do 19. maja i da Kurti dobije predsednicu parlamenta koju je kandidovao, Nikolićeva je za Tanjug rekla da će u tom slučaju imati rok od 15 dana da formiraju vladu. Kako je navela, Kurti mora da bude kažnjen na neki način i to od svojih sunarodnika.

Komentarišući to što on želi da predsednik Stranke za slobodu, pravdu i opstanak Nenad Rašić predstavlja srpsku zajednicu i da bude postavljen za potpredsednika skupštine u Prištini, Nikolićeva je rekla da je to kadrovsko i logično rešenje za Kurtija, s obzirom na to da niko iz Srpske liste ne želi da sarađuje sa njim. Navela je da je Kurti svestan da je Srpska lista brana njegovim interesima i da joj ne može ništa ni sa devet mandata, zbog čega je računao na Srbina koji će uraditi sve ono što on želi. Na pitanje kako će se rešiti kriza na AP KiM, ocenila je da će to zavisiti od međunarodne zajednice i dodala da je pitanje koliko je njoj sada stalo da se ide u novi izborni krug i da li je to pravo i nužno rešenje. „Pitanje je i koliki je zamor birača, a naravno izbori i koštaju, ekonomsko stanje na AP KiM sve to diktira. Oni žive od donacija, imaju loše odnose sa Amerikom koja je njima najvažnija za njihov opstanak, sve to utiče na kompletnu sliku”, navela je ona.

Za to vreme prištinski režim ne odustaje od svakodnevnih pretnji Srbima, ali i svima drugima koji ne podržavaju zvaničnu politiku tzv. kosovskih institucija. Jedan od najnovijih primera je hapšenje mladića u Dragašu koji je nosio majicu sa natpisom „Kosovo i Metohija”. Tim povodom direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković ocenio je da premijer u tehničkom mandatu Kurti svakoga dana traži povod za incidente nad onima koji ne misle kao on. „Kad albanski ekstremisti ispisuju na srpskim kućama i školama grafite terorističke organizacije UČK, to je za Prištinu primer tolerancije i suživota, a kad mladić goranske nacionalnosti ponese majicu s legitimnim natpisom ’Kosovo i Metohija’ na ćirilici, njega privode i kažnjavaju”, naveo je Petković.

Zoran Anđelković podseća da je Kurtijevo upravljanje Kosovom u prethodne četiri godine proteklo u nacionalističko-fašističkoj eri koja je sprovođena i u vreme predizborne kampanje. Uz to mu nije bilo ništa strano i da napadne i zatvori ne samo pošte već sve ono što je imalo značaj za funkcionisanje srpske zajednice – socijalne ustanove, organe opština. „To je jedna fašistička i histerična kampanja koju Kurti sprovodi i na koju očito ne reaguje niko. Do političke krize je došlo zato što je Albin Kurti navikao sam da vlada i ne zna da deli vlast sa nekim, a uz to mu i ne veruju jer je napravio takav odnos prema svim političkim partijama. Na nas Srbe ne može da računa, osim na Rašića, koji je njegov najbliži saradnik i koji nikako ne predstavlja srpski narod na Kosovu i Metohiji”, konstatuje Anđelković.

Na pitanje ko i kako može da pomogne u rešavanju ovakve postizborne situacije, Anđelković ističe da predstavnici EU i Evropskog parlamenta mogu da pomognu, jer su oni tamo bili prisutni u celom izbornom procesu. „Zna se ko može da pomogne, a da li će pomoći ili će i dalje pomagati Kurtiju, kao što su to činili, videćemo. Radujem se da on više ne bude niko i ništa, ali to ne znači da sam oduševljen promenom kao takvom, jer ko god da dođe na vlast neće gledati da unapredi život Srba nabolje”, dodao je on. Kaže da su i ostale albanske političke partije videle da, iako je Kurti zapadni mezimac, on ne sprovodi ništa od onoga što je dogovoreno. „To što je mezimče, pa ga ne kažnjavaju, to je više zbog njih, nego zbog njega. Verovatno je to i razlog zašto bi na Zapadu, osim Nemačke, na čelu Kosmeta hteli da vide nekoga drugog”, zaključuje Zoran Anđelković.

U albanskim medijima na Kosmetu može se pročitati da šef Samoopredeljenja ipak ne otkriva karte i koja je opcija realnija tri meseca posle održanih izbora: da li konstituisanje parlamenta, pa raspisivanje novih izbora ili formiranje nove vlade, ali sudeći prema pismu koje je uputio predsedniku DSK-a Ljumiru Abdidžikuu, u kojem je naveo da se „koalicije prave između onih koji imaju razlike” i da koaliciju između Samoopredeljenja i DSK-a „preferiraju i glasači obe stranke”, nije digao ruke od vlade „Kurti 3”.

Čak i ukoliko bi Kurti uspeo da dobije podršku 61 poslanika, ta vlada bi bila slaba. Većina bi bila formirana sa mnoštvom partnera, iz nevećinskih zajednica i bila bi na testu u vezi sa mnogim pitanjima, jer bi svako mogao da nameće svoj interes pri izglasavanju određenih zakona. Istovremeno bi Kurti morao da pravi kompromise za svako pojedinačno pitanje sa svim tim akterima. Nema sumnje da bi bilo mnogo problema, ali ti problemi bi svakako stigli i opoziciju ukoliko ona uspe da formira vladu u nekom scenariju. U toj koaliciji ne bi bilo toliko sitnijih aktera, ali bi bila barem tri krupna i svako bi imao svoje interese.

Kao način rešenja političke i institucionalne krize na Kosovu i Metohiji posle februarskih pokrajinskih izbora pominje se i formiranje prelazne vlade, u situaciji kada niko nema mogućnost da okupi parlamentarnu većinu. To je predložio opozicioni DSK. Međutim, Kurtijev pokret Samoopredeljenje, za sada, odbacuje taj predlog i traži način da uz neku manju albansku partiju formira većinu i da ostane premijer. Ljumir Abdidžiku branio je svoj predlog za formiranje prelazne vlade, navodeći da ideja DSK-a možda nije najbolja, ali da je trenutno jedina na stolu i sveobuhvatna, prenosi „Reporteri”. „Dobro je što niko ne govori o glasovima DSK. Niko na Kosovu nema većinu. Izašli smo sa otvorenim predlogom, otvorenim pozivom da sednemo i prevaziđemo ovu situaciju. Ako su spremni, mi smo tu, ako nisu spremni, dolazimo ovde (u skupštinu) svakih 48 sati. Naravno, pozvali smo na inkluzivnost. Neko drugi je preuzeo inicijativu. Šta radimo posle trenutne situacije. Naša ideja možda nije najbolja, ali je jedina na stolu”, rekao je Abdidžiku.

Predlog za prelaznu vladu usledio je nakon Kurtijevog poziva na formiranje koalicije između Pokreta Samoopredeljenje i DSK-a. „DSK, imajući u vidu četvorogodišnje zastoje, mislim na ugrožene saveze, ugrožavanje nacionalne bezbednosti, ocenjuje da je saradnja sa gospodinom Kurtijem nemoguća”, naglasio je Abdidžiku. On je istakao da se Kosovo nalazi u dubokoj institucionalnoj krizi, upravo zbog delovanja Samoopredeljenja.

S druge strane, šef Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj pozdravio je predlog Abdidžikua o formiranju prelazne vlade, ali je istakao da se on lično zalaže za formiranje vlade opozicije. Izjavio je da je prihvatio poziv na konsultativni sastanak i ocenio da inicijativa Abdidžikua „nije loša”. Pri tome, Haradinaj je najavio da će se obratiti tzv. ustavnom sudu povodom nedavnih dešavanja u skupštini.

Odgovarajući na pitanje gde Kurti vidi prostor za razgovore o formiranju vlade, s obzirom na to da su aktuelne opozicione stranke na AP KiM odbacile mogućnost formiranja koalicije sa Samoopredeljenjem, Anđelković ocenjuje da Kurti nema nikakav prostor za formiranje vlade i da dobije parlamentarnu većinu. „On treba da se spremi da ide kod tužioca, jer je više puta pozvan da da izjavu za razne kriminalne aktivnosti koje je činio i da se spremi da izabere da li će u Lipljan u stariji zatvor ili će u novi zatvor”, poručio je Anđelković.Antrfile

Kriza koja ruši ekonomiju tzv. Kosova

Da politička neizvesnost negativno utiče na ekonomiju, nezaposlenost i međunarodni imidž tzv. Kosova, potvrđuju i sami privrednici i poslodavci iz Prištine. To je izjavio i Naim Dedušaj iz Albanske poslovne mreže, koji očekuje da će vlada u Prištini uskoro, ipak, biti formirana, dodajući da svako odlaganje šteti KiM. „Nedostatak kosovskih institucija nesumnjivo će negativno uticati, ne samo na investicije iz dijaspore već i na poslovne ljude i druge koji su izrazili spremnost da investiraju u KiM. Dakle, biće velikog oklevanja. Globalna situacija u svetu se promenila, posebno nakon dolaska Trampa”, rekao je Dedušaj.

Napominje da su mnogi investitori iz dijaspore izrazili oklevanje da investiraju. „Kosovo nije u poziciji da se igra sa ovim stvarima, jer je narod Kosova glasao i izabrao svoje poslanike i oni imaju odgovornost da konstituišu skupštinu, jer u ovom trenutku Kosovo nema luksuz da ima ovu vrstu konfuzije”, rekao je on.

Inače, kada je reč ekonomskoj šteti koju trpi tzv. Kosovo, trebalo bi napomenuti i zabranu ulaska robe srpskog porekla iz pravca centralne Srbije koja je na snazi već gotovo dve godine. Uprkos tome što je Kurti formalno ukinuo ovu meru, finalni proizvodi mogu da stignu u veoma ograničenoj količini, a izgovor je da nedostaju skeneri za kontrolu transporta na administrativnim prelazima.