Blagojević: Jedva čekam da progovorim

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 18 .decembra – Dok se svojski trude da Roda Blagojevića smene s položaja guvernera Ilinoisa, pravosudni i politički organi su mu doneli – vrhunski publicitet. Tačnije: „Slučaj Blagojević” postao je „vest godine” u Americi – izvan tema istorijskog značaja, kao što su predsednički izbori s tekućim procesom prenosa vlasti i ekonomska kriza.

Takav status, proizišao iz istraživanja prestižnog Centra Pju, njemu bi prijao da nije – krajnje neprijatan. Jer, domaća, pa i svetska, javnost bruji o njemu kao osumnjičenom za niz korupcionaških radnji, među kojima i za pokušaj „prodaje” senatorskog mesta, upražnjenog uzletom njegovog čikaškog sugrađanina Baraka Obame ka čelu izvršne vlasti SAD.

Mereno na kraće staze, storije o Rodu (Milorad, rođen u Čikagu kao sin srpskih imigranata) medijski su nadmašile i događaje koji svedoče o preusmeravanju istorije. Prema redovnim sedmičnim ispitivanjima, Pju je zaključio da su izveštaji o „skandalu Blagojević” bili bez premca u protekloj nedelji, od 8. do 14. decembra, sa 44 procenta posvećenog mu informativnog prostora u elektronskim medijima.

Ispostavio se i kao novinski favorit – osvojio je 28 odsto udarnih stubaca, ostavivši za sobom potrese u nekadašnjem simbolu američkog prosperiteta – automobilskoj industriji (20 postotaka), finansijsku krizu koja uzdrmava svet (13), imenovanja kandidata za funkcije u Obaminoj administraciji (10)… „Afera Blagojević” je takvim procentima, dodaje se, nadmašila i publicitet avgustovskog rusko-gruzijskog sukoba (26 odsto) i martovskog otkrića umešanosti njujorškog guvernera Eliota Spicera u lanac prostitucije, što ga je primoralo na ostavku (23).

Zašto je osumnjičeni „Blago” (ovdašnji nadimak Blagojevića) postao zanimljiviji od mnogih značajnijih nesumnjivosti, pitanje je na koje će odgovor potražiti eksperti za izučavanje veza između uređivačkih politika i sklonosti publike. Među mogućnim nalazima su: skandalozna novost u Čikagu, gde je Obamin tranzicioni štab, nedokazana slutnja da bi afera mogla da naškodi budućem predsedniku SAD ili njegovom timu, novi primer primene pravila „ja tebi, ti meni”, još jedan dokaz prožimanja novca i politike…

Nije isključeno da je rekordnom publicitetu doprinela – jednostranost, koja je delovala uverljivo i zbog okolnosti da se nije čula druga strana. „Jedva čekam da progovorim i iznesem svoje viđenje”, prozborio je juče, najzad, novinarima koji su ga sačekali pred njegovo redovno džogiranje, sada po snegu. Fotoreporteru „Čikago tribjuna”, koji ga je donekle sledio u trčanju, rekao je da takvu rekreaciju redovno praktikuje jer mu „doprinosi duhovnoj i fizičkoj spremnosti”…

U međuvremenu, ilinoiski Vrhovni sud je, bez komentara, sinoć odbacio zahtev javne tužiteljke Lize Madigan da Blagojevića proglasi nesposobnim za obavljanje dužnosti i tako otvori put ka ubrzanom guvernerovom smenjivanju. Ta činjenica je verovatno obodrila   Blagojevićev advokatski tim.

Šef te ekipe, Ed Genson, juče je osporio domete specijalne komisije zakonodavaca – u Springfildu, glavnom gradu Ilinoisa – za pokretanje parlamentarnog suđenja (impičmenta) koje bi vodilo opozivu guvernera. Radite sa predubeđenjem kao u nekoj vrsti „lova na veštice”, prebacio je skupu. Primedbe su mu odbačene apelom, kakav je naglasio lokalni kongresmen Džek Frenks, da se Blagojević lično pojavi i iznese svoje viđenje…

Guverner igra, izgleda, na drugu kartu. Iskusni Genson je predočio da Blagojević neće predložiti Obaminog naslednika u Senatu SAD, pošto se tome protivi većina iz zajedničke im Demokratske partije u tom kongresnom telu. Blagojević je, po rečima njegovog portparola koje prenose mediji, za to da se održe vanredni izbori za popunjavanje mesta upražnjenog pripremama Obame za preuzimanje kormila u Beloj kući.

Takav ishod priželjkuju – rivalski republikanci. Ne – i demokrati, koji bi da se zbivanja privedu ishodu bez rizika po njihovo mesto u Senatu, tojest – da se na taj položaj postavi njihov član, ali bez učešća osporenog, takođe njihovog, guvernera.

Za određivanje „dopune” senatorskog mandata– po ilinoiskim pravilima, kakva važe i u gotovo svim saveznim državama Amerike – nadležan je guverner. Blagojević opet računa, reklo bi se, s – nagodbom. Šta bi ona sadržala i da li je uopšte mogućna, samo je jedna od zagonetki koju nudi prošlonedeljna američka „vest broj jedan”…