Optužnice iz EP protiv srpske suverene politike

Suverenistička pozicija Srbije koja je ujedno na evropskom putu – trn je u oku onih struktura u Evropskom parlamentu koji ne mogu da prihvate da zemlja kandidat može da vodi multivektorsku spoljnu politiku. Sama činjenica da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Moskvi krajem prošle sedmice sastao s dvojicom lidera dve globalne sile koje su stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija jeste nešto što je previše za evroliberale i socijaldemokrate iz raznih država, koji žele da vide Srbiju u vazalnom položaju.

Pokušavali su pritiscima, pretnjama i ucenama da promene spoljnopolitički kurs Srbije i posle više od deceniju rezultati su im – nikakvi. U nedostatku ozbiljnih argumenata, kad više i ne znaju šta konkretno da rade, onda izmisle razne agende protiv naše zemlje i to stave u izveštaje koji su mahom vrlo pristrasni prema Beogradu. Zato i ne čudi da su nepristrasni evropski poslanici konstatovali da je izveštaj – prava optužnica. Beograd jednostavno nije počinio nikakav zločin, osim što ne razmišlja na isti način kao pojedinci u Briselu i smatra da je mir do kojeg se dolazi preko dijaloga najbolje rešenje za svaku krizu, pa i onu u Ukrajini. To što Srbija ne želi da uvede sankcije Rusiji, niti da prihvati sve što od nje traži Priština, predstavlja potez države koja vodi računa o svojim nacionalnim interesima.

Izvestilac za Srbiju Tonino Picula uspeo je da izdejstvuje da Evropski parlament sa 419 glasova za i 113 protiv usvoji njegov dokument, koji, doduše, nije obavezujući, ali je zato vrlo jednostran prikaz ono što se događa u našoj zemlji. Da se slučajno Picula na isti način odnosio prema matičnoj državi Hrvatskoj, gde je usvojen zakon kojim se legalizuje uništavanje srpskih nadgrobnih spomenika, dok se ozbiljno smanjuje izdvajanje za srpski medij „Novosti” i gde neoustaška agenda dobija sve više obrise zvanične politike Zagreba – teško da bi Hrvatska mogla ne samo da postane članica EU, već i da bude ozbiljan kandidat za ulazak.

Na istoj sednici EP gde je usvojen dokument, za reč se javio njegov sunarodnik Stiven Nikola Bartulica, poslanik hrvatskog Domovinskog pokreta koji baštini ustašku tradiciju. Zatražio je da Srbija „prizna krivicu” za sve što se događalo devedesetih godina prošlog veka. Govor je započeo lepezom uvreda na račun naše zemlje i zahteva da Srbija isplati ratnu odštetu, verovatno za gotovo pola miliona proteranih Srba, prvo iz gradova, a onda u akcijama koje su dovele do etničkog čišćenja kao što su „Bljesak” i „Oluja”.

Osim iz susedne Hrvatske, pretnje stižu od tvrde linije u EU, u kojoj su predstavnici baltičkih zemalja i uopšte članica sa severa, pre svega s levice – socijaldemokrata i zelenih, i to zbog naših veza s Rusijom. Tamo gde nema primedbi, recimo iz Vašingtona ili iz Francuske, ima ih od onih koji pod plaštom borbe za evropske vrednosti konstantno napadaju Srbiju. Reč je mahom o istim ljudima koji već godinama napadaju našu zemlju, kriveći je za svaku krizu, iako je golim okom vidljivo da su godinama glavni kamen spoticanja na putu ka kompromisu Priština ili Sarajevo.

Uz to, reč je o onima koji se, kada se govori o Ukrajini, pozivaju na poštovanje povelje UN i zaklinju u teritorijalni suverenitet i celovitost, ali zato otvoreno podržavaju nezavisnost tzv. Kosova. To im ne smeta i svoju politiku temelje na tome da Srbija prizna realnost. A kad im stanje na terenu ne ide u prilog, kao što je to slučaj u Bosni i Hercegovini, onda se pozivaju na „spiritualističke seanse” prizivajući duh Dejtona koji sugeriše unitarnu BiH. Uzimajući u obzir oštrinu njihove retorike, ostaje da se vidi da li će Aleksandar Vučić i Srbija od te iste grupe poslanika nekako već sutra biti optuženi za topljenje leda na Grenlandu ili zagađenje okeana i mora.

Da ta politika nema uspeha i da je reč mahom o pretnjama praznom puškom evropskih neoliberala, socijaldemokrata i zelenih svedoči i to što će danas u Beogradu s predsednikom republike Aleksandrom Vučićem i premijerom Đurom Macutom razgovarati predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta. To će biti njegova prva poseta u okviru balkanske turneje otkako je stupio na dužnost. Pritom je stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Riho Teras iz Estonije pozvao Kostu da otkaže posetu Srbiji 13. maja zbog posete Vučića Moskvi. Tim povodom je prikupljao potpise evropskih poslanika.

„Preuzeo sam inicijativu i s kolegama evropskim poslanicima prikupljamo potpise pozivajući predsednika Evropskog saveta da otkaže planiranu posetu Srbiji 13. maja. Prisustvo predsednika Vučića Putinovoj vojnoj paradi u suprotnosti je s vrednostima EU i pokazuje podršku genocidu protiv Ukrajine”, napisao je Teras i u objavi označio Evropsku narodnu stranku (EPP) i Evropski parlament. Inače, reč je o istom poslaniku koji je pohvalio položaj Srba na Kosmetu i za to što se žive u getu optužio Srbiju, Rusiju i Kinu!

Zalaganje da se Srbija odstrani iz pregovaračkog procesa nema saglasnost u EU. Oko toga ne postoji konsenzus među državama članicama, za to, pored Mađarske i Slovačke, ne bi bile ni Francuska, ni Italija. Ne treba očekivati bilo kakve posledice ni po predsednika Vučića lično i da, recimo, neće biti pozivan na međunarodne skupove, kao što je sledeći u Tirani. „Videćete vrlo brzo da neće biti nikakvog prekida evropskih integracija, niti sankcija i bilo čega čemu se pojedini zluradi nadaju. Srbija vodi ozbiljnu i odgovornu spoljnu politiku, u tom smislu možemo da očekujemo samo nastavak razvoja naših odnosa, a mi se u tom našem delovanju rukovodimo našim interesima”, rekao je šef srpske diplomatije Marko Đurić za RTS.

Direktor Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić kaže da je očigledno da postoji lobistička mreža koja je raširena u Evropskom parlamentu tokom decenija antisrpske politike. Za „Politiku” kaže da se svaki problem na Balkanu pripisivao Srbima, bez obzira na to ko je u pravu i šta se konkretno događalo, ili su u najboljem slučaju pozivali obe strane da se uzdrže.

„Samo je trebalo kontrolisati srpski narod i onemogućiti mu rast, napredovanje i jačanje, jer je očigledno da pored Hrvata postoje mnoge strukture u EU, od albanskih do nacističkih, koje za mnoge probleme etiketiraju srpski narod. U EP, čak i kad imaju različita mišljenja o raznim stvarima, oko jedne stvari su jedinstveni – da se uvek i na svaki način mora napasti Srbija i udariti po njoj. Oni su godinama postali majstori u spinovanju i izvrtanju činjenica uz pomoć njima podobnih medija koji prave priloge kakvi njima odgovaraju da bi se sproveli neki interesi. Evropski parlament ne samo da je dokazano korumpiran, nego se pokazuje da je reč o dekadentnoj instituciji koja kao da je frustrirana nemogućnošću da ima neku važniju ulogu na Starom kontinentu, pa predstavlja mašineriju koja kreira pritisak na manje države”, kaže Miletić.

Dodaje da misli da je to dobar biznis, jer iza takvih ideja stoji novac i zato im je Srbija po potrebi, kada to zatreba nekim interesnim krugovima – na tapetu. „Svi ti lobisti se nekako ujedinjuju kroz Evropski parlament. Sa žaljenjem konstatujem da niko nije štetnije delovao protiv evropskih interesa u Srbiji nego što je to EP. I sama činjenica da je Tonino Picula izvestilac za Srbiju dovoljno govori o toj mafijaškoj hidri koja je uzela duboke korene u Evropskom parlamentu”, naglasio je Miletić.

Na pitanje zašto je upravo Srbija na njihovom tapetu, Miletić navodi da je poenta u prikrivenom antiruskom delovanju i da se pod plaštom aktivnosti protiv Moskve lobisti ujedinjuju u delovanju protiv Beograda. Kaže da njih objektivno ne interesuje koliko je Rusija zaista prisutna na zapadnom Balkanu, već da je cilj da se napadne Srbija, što, kako ističe, rade s velikim zadovoljstvom i pokušavaju da antievropske narative pripišu nama. „S jedne strane deluje američka duboka država koja je decenijama radila da bi kontrolisala Evropu i koja ima svoje pipke i na Balkanu, a s druge strane u regionu postoje političke strukture koje su antisrpski nastupale zbog svojih interesa, bilo je reč o ličnim ili državnim interesima. Ta družina je vrlo zanimljiva i usmerena je antiruski, ali i jednim krakom i antisrpski. Ujedinjeni su samo kada treba optužiti naš narod i tu nije ništa novo”, zaključuje Dejan Miletić.