Jeftino voće više ne može da se kupi

To što se ovih dana na pijacama kilogram trešanja prodaje od 800 do 1.200 dinara za kilogram nije prolazna pojava, niti hir proizvođača koji žele brzu zaradu. Pre svega zbog loših vremenskih uslova, ali i različitih bolesti i drugih problema, većina voćarskih kultura je ove sezona ugrožena, pa možemo očekivati najskuplje voće do sada, kaže za „Politiku” Zoran Keserović, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta u penziji. Prema podacima koje je izneo, godišnji prosek proizvodnje voća u Srbiji od 2000. do 2023. bio je 1,466 miliona tona, prošle je iznosio 1,25 miliona tona, a ove se računa sa oko 1,1 do 1,15 miliona tona.

– Situacija u voćarstvu nije bila ovakva poslednjih 30 godina. Imali smo mraz u martu i početkom aprila koji je uništio oko 100.000 tona voća u Srbiji, samo 18. i 19. marta uništeno je oko 80 odsto kajsija i oko 65 do 70 odsto ranih trešanja „kordija”. A kada izmrznu vodeće voćarske kulture, kao što su šljiva, jabuka i višnja, to je značajan udarac na proizvodnju i sigurno će se osetiti velike posledice, objasnio je profesor Keserović.

Proizvođači kažu da je to bio i najjači mraz u poslednje dve decenije, zahvatio je veći deo naše zemlje i uništio i oblačinsku višnju, koja je inače otporna na niske temperature. Problem je što je pre mrza bilo lepo vreme, pa su se pupoljci ranije razvili u slučaju višnje. Naš sagovornik podseća i da je drugi mraz, u noći između 6. i 7. aprila, „dotukao” kajsije čak i na brdima Fruške gore i zahvatio Šumadiju, gde je smrzao jabuke, najviše sorte „ajdared”, čak 70 odsto, zatim kruške i šljive.

Situacija je zabrinjavajuća i u slučaju maline. Zbog loših vremenskih uslova rod je smanjen, pa se zbog manje ponude očekuje viša otkupna cena. S obzirom na to da zalihe nisu velike, pitanje je da li će biti ove vrste voća.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić ovim povodom je obišao opštinu Kosjerić i razgovarao sa proizvođačima. Kako je prenela Rina, on je rekao da cenu određuje ponuda i tražnja i da u godinama kada je rod slabiji obično ide gore.

– Ove sezone, recimo, u nekim krajevima poput Kosjerića nije bilo mraza, pa očekujem da će tu proizvođači biti zadovoljniji. Biće manja ponuda, što će pozitivno uticati na cenu, ali to ne znači da će svi malinari profitirati. Oni koji imaju slab rod teško da će biti u plusu. Malina je berzanska roba, nije vezana samo za Srbiju – uspeva širom sveta, i to ne smemo da zaboravimo – izjavio je Glamočić.

On je apelovao na neophodnost modernizacije i prilagođavanja klimatskim izazovima, te i na to da malinari moraju menjati sortiment, povećavati prinose, ulagati u nove tehnologije, protivgradne mreže, osiguranje.

Pojedini proizvođači juče nisu za naš liste želeli da komentarišu situaciju na tržištu ovog voća, ali se slažu da je stanje u ovoj grani poljoprivrede nestabilno poslednje tri godine. U slučaju maline, razlog je to što se u sezonu berbe ulazi bez utvrđene otkupne cene, kao što je to bio slučaj 2023, kada je malina otkupljivana za 190, odnosno 200 dinara po kilogramu, a naredne godine za 50 dinara više. Ove godine su ih dodatno dotukli vremenski uslovi koji malinarima nikako ne idu naruku. Pre svega aprilski, pa mraz u maju koji je doveo do izmrzavanja, kako kažu, u samoj vegetaciji izdanaka rodnih grančica. Proizvođači kažu da se po tome već sada može reći da će rod biti slabiji od 30 do 50 odsto. Smatraju da je dobra vest da nema prevelikih zaliha maline i da sada više nije pitanje samo koja će biti cena nego da li će uopšte biti ovog voća na tržištu.