Rizici „privatne” procene rizika

Niš – Prema slovu zakona, propisano je da do kraja 2007. svako preduzeće i ustanova ima dokument o proceni rizika kojem su zaposleni izloženi na radnom mestu i u radnoj okolini. Ali, kako to već biva u ovdašnjoj praksi, tek krajem ove godine nešto je veći broj onih koji pokazuju interesovanje da se ova obaveza ispuni.

U Nišu, procenu rizika rade četiri specijalizovane i ovlašćene ustanove: Fakultet zaštite na radu Niškog univerziteta i dva instituta – „1. maj“ i „27. januar“ i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Niš (ZZZR Niš), koji je do sada obradio i najveći broj firmi i ustanova:

– Uradili smo procenu rizika u 150, a u toku je izrada takvog akta za tridesetak firmi i preduzeća. Naš zavod je opremljen najmodernijim aparatima i uređajima, a formirali smo i specijalizovane timove za ovaj posao u kojima su, pored lekara specijalista medicine rada, i fizičari, hemičari, inženjeri zaštite na radu i drugi stručnjaci – kaže za naš list specijalista medicine rada ZZZR Niš Vesna Veljović.

– U proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini utvrđuju se uslovi u kojima rade zaposleni: mikroklima, buka, vibracije, svetlo, fizička i hemijska štetnost i opasnost, a sve u cilju smanjivanja broja povreda na radu i profesionalnih oboljenja – ističe direktor ZZZR Niš Ljubodrag Radević.

Budući da su specijalizovane ustanove dobile licencu za ovaj posao od Uprave za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, postavljeno je pitanje da li je zbog kašnjenja u realizaciji ovog projekta, ili nekog drugog razloga, odlučeno da se i privatnim licima izdaju licencne za procenu rizika na radu. Tako sada, posle kraće edukacije i ispita, licence od pomenute uprave mogu da dobiju i pojedinci – inženjeri mašinstva, elektronike, zaštite na radu... Nabrojani pak za procenu rizika moraju da angažuju lekare specijaliste medicine rada i stručnjake drugih profila (fizičare, hemičare...) i da ih za to plate. Jer, procenu samostalno ne mogu da obave.

Na Fakultetu zaštite na radu, koji je, primera radi, uradio procene rizika u Telekomu, EPS-u, Elektromreži Srbije i Simpu, dekan Dragan Spasić kaže da je posao ogroman i da je dobro da više ljudi radi na tome, ali ističe i sledeće:

– Rokovi su kratki i jasno je da žurba neminovno otvara pitanje kvaliteta obavljenih procena. Naravno da nismo protiv konkurencije, ali se zalažemo za profesionalni pristup ovom značajnom i zakonom propisanom poslu – kaže dekan Spasić.