Ризици „приватне” процене ризика

Ниш – Према слову закона, прописано је да до краја 2007. свако предузеће и установа има документ о процени ризика којем су запослени изложени на радном месту и у радној околини. Али, како то већ бива у овдашњој пракси, тек крајем ове године нешто је већи број оних који показују интересовање да се ова обавеза испуни.

У Нишу, процену ризика раде четири специјализоване и овлашћене установе: Факултет заштите на раду Нишког универзитета и два института – „1. мај“ и „27. јануар“ и Завод за здравствену заштиту радника Ниш (ЗЗЗР Ниш), који је до сада обрадио и највећи број фирми и установа:

– Урадили смо процену ризика у 150, а у току је израда таквог акта за тридесетак фирми и предузећа. Наш завод је опремљен најмодернијим апаратима и уређајима, а формирали смо и специјализоване тимове за овај посао у којима су, поред лекара специјалиста медицине рада, и физичари, хемичари, инжењери заштите на раду и други стручњаци – каже за наш лист специјалиста медицине рада ЗЗЗР Ниш Весна Вељовић.

– У процени ризика на радном месту и у радној околини утврђују се услови у којима раде запослени: микроклима, бука, вибрације, светло, физичка и хемијска штетност и опасност, а све у циљу смањивања броја повреда на раду и професионалних обољења – истиче директор ЗЗЗР Ниш Љубодраг Радевић.

Будући да су специјализоване установе добиле лиценцу за овај посао од Управе за безбедност и здравље на раду при Министарству за рад и социјалну политику, постављено је питање да ли је због кашњења у реализацији овог пројекта, или неког другог разлога, одлучено да се и приватним лицима издају лиценцне за процену ризика на раду. Тако сада, после краће едукације и испита, лиценце од поменуте управе могу да добију и појединци – инжењери машинства, електронике, заштите на раду... Набројани пак за процену ризика морају да ангажују лекаре специјалисте медицине рада и стручњаке других профила (физичаре, хемичаре...) и да их за то плате. Јер, процену самостално не могу да обаве.

На Факултету заштите на раду, који је, примера ради, урадио процене ризика у Телекому, ЕПС-у, Електромрежи Србије и Симпу, декан Драган Спасић каже да је посао огроман и да је добро да више људи ради на томе, али истиче и следеће:

– Рокови су кратки и јасно је да журба неминовно отвара питање квалитета обављених процена. Наравно да нисмо против конкуренције, али се залажемо за професионални приступ овом значајном и законом прописаном послу – каже декан Спасић.