Šoping opasan po zdravlje

Ko se ovih dana usudio da zakorači u bilo koji od beogradskih šoping hramova, štagod to značilo – hipermarket, buvljak, kinesku pijacu ili šljašteći tržni centar, znaće o čemu je ovde reč. Mahnito tiskanje, unezvereni pogledi, prepune kese i kolica iz kojih ispada roba, histerično glasna muzika, zveckanje, treskanje, pištanje kojekakvih sprava i igrica, plus treperavi svetlosni slapovi novogodišnje dekoracije, sve zajedno kao pred smak sveta.

Ko preživi pričaće, obično se kaže u šali, ali najnovije studije upozoravaju da u tome, bar hipotetički, ima i zrnce istine, odnosno da je pretpraznična nekontrolisana, euforična kupovina odista riskantna po čovekovo zdravlje, i fizičko i psihičko, porodični budžet da se ne pominje.

Lako je pretpostaviti da to najpre podrazumeva stres, usled sveukupne atmosfere i napora kojima je kupac izložen, da u neurotičnom metežu izabere i kupi ono što želi, a ne potroši više nego što sme, što je posebno došlo do izražaja ove praznične sezone širom sveta, pošto je finansijska kriza osim nas, već naviknutih, zaljuljala i najbogatiji deo planete.

U pokušaju da podrobnije ispitaju prirodu i razmere nepovoljnih efekata šoping groznice, britanski naučnici nedavno su podvrgli ispitivanju grupu potrošača i ustanovili da nivo stresa može biti „opasno i zabrinjavajuće visok“ pogotovo kod osoba sklonih hipertenziji.

Prema nalazima istraživača s Univerziteta istočnog Londona, posle samo 75 minuta provedenih u šopingu, u udarno vreme, u subotu oko podneva, 47 odsto žena imalo je glavobolju, polovini svih ispitanika (i muškaraca i žena) skočio je pritisak, svima je puls bio ubrzan u proseku za deset odsto, a električna provodljivost kože, jedan od glavnih pokazatelja „fiziološkog uzbuđenja“, porasla je za pedeset odsto. Na emotivnom planu i jedni i drugi bili su u stanju napetosti i razdražljivosti, s tim što je taj osećaj kod muškaraca bio dvostruko jači od uobičajenog, a kod žena čak trostruko.

„Studija pokazuje da i bezazlena aktivnost poput božićne kupovine može da izazove ozbiljne štetne posledice, kako fiziološke tako i psihološke, a za svakog ko ima krvni pritisak viši od normalnog, stresno okruženje šoping centra može zaista da se pokaže jako opasnim“, citira „Dejli mejl“ dr Džona Tarnera s pomenutog univerziteta.

Ovo istraživanje sprovedeno u proteklih mesec dana, naručila je agencija „Manisupermarket“ specijalizovana za šoping putem Interneta (onlajn kupovina). Navedeni rezultati joj svakako idu naruku i poslužili su kao osnova za reklamu čija je osnovna poruka: „Umesto da se nervirate i gurate po prodavnicama, kupujte uživajući, od svoje kuće, sa nogama na stolu i grickajući omiljeni kolač. Ne samo što je iskustvo ugodnije, već je ponuda veća, a cene povoljnije“.

Trošak, međutim, nije samo materijalni. Kada praznična halabuka najzad prođe i zakoračimo u januar, najsumorniji mesec u godini, sledi suočavanje sa računima, minusom u banci, dugovima. Udruženo sa tim, zapravo zbog toga, kod mnogih osoba javlja se gubitak samopoštovanja, a u pojedinim slučajevima prolazna ili čak hronična depresija.

Prema objašnjenju dr Toma Foseta, psihologa s Univerziteta Salford, problem je što su u vreme praznika ljudi stešnjeni između svoje objektivne situacije i mogućnosti i onoga što se u društvenom smislu očekuje da Božić bude, podrazumevajući radost davanja i primanja, a svaki pojedinac po inerciji poželi da učestvuje i usreći nekog svog bližnjeg, uprkos tome što to zapravo ne može da priušti.

To su situacije koje se u psihološkoj terminologiji nazivaju „kognitivnom disonancom“, kada dolazi do nesklada između stavova i ponašanja. U ovom slučaju raskorak je između ubeđenja da treba biti štedljiv i brižljiv sa novcem i istovremenog božićnog rasipništva.

Tako, uz sve pokušaje da bude opušten i zadovoljan, čovek oseća nelagodu, svestan da je izneverio sebe, radeći nešto protiv svojih stavova. I ovi računi stižu na naplatu u vidu posledica po opšte psihofizičko stanje svakog od nas. Pre ili kasnije.