Шопинг опасан по здравље

Ко се ових дана усудио да закорачи у било који од београдских шопинг храмова, штагод то значило – хипермаркет, бувљак, кинеску пијацу или шљаштећи тржни центар, знаће о чему је овде реч. Махнито тискање, унезверени погледи, препуне кесе и колица из којих испада роба, хистерично гласна музика, звецкање, трескање, пиштање којекаквих справа и игрица, плус треперави светлосни слапови новогодишње декорације, све заједно као пред смак света.

Ко преживи причаће, обично се каже у шали, али најновије студије упозоравају да у томе, бар хипотетички, има и зрнце истине, односно да је претпразнична неконтролисана, еуфорична куповина одиста рискантна по човеково здравље, и физичко и психичко, породични буџет да се не помиње.

Лако је претпоставити да то најпре подразумева стрес, услед свеукупне атмосфере и напора којима је купац изложен, да у неуротичном метежу изабере и купи оно што жели, а не потроши више него што сме, што је посебно дошло до изражаја ове празничне сезоне широм света, пошто је финансијска криза осим нас, већ навикнутих, заљуљала и најбогатији део планете.

У покушају да подробније испитају природу и размере неповољних ефеката шопинг грознице, британски научници недавно су подвргли испитивању групу потрошача и установили да ниво стреса може бити „опасно и забрињавајуће висок“ поготово код особа склоних хипертензији.

Према налазима истраживача с Универзитета источног Лондона, после само 75 минута проведених у шопингу, у ударно време, у суботу око поднева, 47 одсто жена имало је главобољу, половини свих испитаника (и мушкараца и жена) скочио је притисак, свима је пулс био убрзан у просеку за десет одсто, а електрична проводљивост коже, један од главних показатеља „физиолошког узбуђења“, порасла је за педесет одсто. На емотивном плану и једни и други били су у стању напетости и раздражљивости, с тим што је тај осећај код мушкараца био двоструко јачи од уобичајеног, а код жена чак троструко.

„Студија показује да и безазлена активност попут божићне куповине може да изазове озбиљне штетне последице, како физиолошке тако и психолошке, а за сваког ко има крвни притисак виши од нормалног, стресно окружење шопинг центра може заиста да се покаже јако опасним“, цитира „Дејли мејл“ др Џона Тарнера с поменутог универзитета.

Ово истраживање спроведено у протеклих месец дана, наручила је агенција „Манисупермаркет“ специјализована за шопинг путем Интернета (онлајн куповина). Наведени резултати јој свакако иду наруку и послужили су као основа за рекламу чија је основна порука: „Уместо да се нервирате и гурате по продавницама, купујте уживајући, од своје куће, са ногама на столу и грицкајући омиљени колач. Не само што је искуство угодније, већ је понуда већа, а цене повољније“.

Трошак, међутим, није само материјални. Када празнична халабука најзад прође и закорачимо у јануар, најсуморнији месец у години, следи суочавање са рачунима, минусом у банци, дуговима. Удружено са тим, заправо због тога, код многих особа јавља се губитак самопоштовања, а у појединим случајевима пролазна или чак хронична депресија.

Према објашњењу др Тома Фосета, психолога с Универзитета Салфорд, проблем је што су у време празника људи стешњени између своје објективне ситуације и могућности и онога што се у друштвеном смислу очекује да Божић буде, подразумевајући радост давања и примања, а сваки појединац по инерцији пожели да учествује и усрећи неког свог ближњег, упркос томе што то заправо не може да приушти.

То су ситуације које се у психолошкој терминологији називају „когнитивном дисонанцом“, када долази до несклада између ставова и понашања. У овом случају раскорак је између убеђења да треба бити штедљив и брижљив са новцем и истовременог божићног расипништва.

Тако, уз све покушаје да буде опуштен и задовољан, човек осећа нелагоду, свестан да је изневерио себе, радећи нешто против својих ставова. И ови рачуни стижу на наплату у виду последица по опште психофизичко стање сваког од нас. Пре или касније.