Naša zemlja u sistemu jedinstvenog plaćanja evrom

Srbija bi 22. maja trebalo da bude primljena u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA), što bi omogućilo jeftiniji platni promet sa regionom i Evropskom unijom kao najvećim izvoznim tržištima domaćih kompanija. Kako je izjavila guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, tog datuma je zakazana sednica i nema nikakvih primedbi Evropske komisije na podneta dokumenta, zbog čega se očekuje da naša zemlja postane deo ovog sistema plaćanja. 
– Srbija je apsolutno sve uradila kada je reč o prijemu u Jedinstveno područje plaćanja u evrima, i od strane Ministarstva finansija i NBS, ali su se u međuvremenu menjala pravila i tražio se usvojen zakon o sprečavanju pranja novca i o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika – rekla je Tabakovićeva. 
Prof. dr Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije kaže za naš list da prijem Srbije u sistem SEPA znači brža, lakša i komfornija plaćanja. 
– To je važno i zbog evropskih integracija Srbije, da smo u njihovom sistemu plaćanja – kaže naš sagovornik. U javnosti se postavljalo i pitanje da li postoje bilo kakvi rizici, s obzirom na to da nismo zemlja koja koristi evro kao valutu, međutim iz NBS su objasnili da je najvažnije da će plaćanja biti efikasna, te da treba imati u vidu i to da su članice SEPA područja i zemlje koje nemaju evro kao zvaničnu valutu, poput Švedske, Danske, Švajcarske i Velike Britanije. 
Povezivanje na sisteme EU po modelu koji je dogovoren za zapadni Balkan, a to je preko nacionalnih sistema za instant plaćanja na TIPS sistem Evropske centralne banke, omogućiće da se i transakcije sa EU obavljaju brže nego sad. One, naravno, mogu da budu jeftinije u odnosu na plaćanja koja se trenutno izvršavaju preko korespondentskih banaka u državama članicama EU ili preko matica banaka koje posluju u Srbiji, a osnovane su u Evropskoj uniji. 
Kako su za „Politiku” ranije rekli iz NBS, od ukupnog platnog prometa koji obave naša privreda i građani oko 95 do 98 odsto je domaći platni promet unutar zemlje, a ostatak je sa inostranstvom. Zadatak svake centralne banke je da omogući da se domaći platni promet obavlja na najefikasniji mogući način. Oko 60 odsto spoljnotrgovinske razmene Srbija obavlja sa državama članicama EU, a gotovo 45 procenata priliva preko banaka po osnovu doznaka dolazi iz Evrope.